ВЕЛИКО НАУЧНО ОТКРИЋЕ: Утврђена јака веза између хроничног умора и генетике

ГЕНЕТИКА игра значајну улогу у појави синдрома хроничног умора, стања које је дуго било занемарено и недовољно истражено. Идентификовано је више гена који повећавају ризик од развоја овог синдрома, што би могло отворити пут ка бољем разумевању, дијагностици и терапији.

Фото Shutterstock

Највећа светска генетска студија посвећена болести мијалгичког енцефаломијелитиса (МЕ/CFS), то јест хроничног умора, идентификовала је осам различитих делова људског генома који се издвајају код особа с овом дијагнозом, у поређењу с онима који је немају. Ови налази указују на то да више уобичајених генетских варијанти може повећати ризик од развоја болести, иако њихово присуство не значи нужно да ће се болест појавити.

Открића сугеришу да генетски фактори могу утицати на способност тела да се бори против инфекција и да регулише функције нервног система, што отвара врата за боље разумевање биолошке основе болести. Откривено је, на пример, да неке варијанте гена које се повезују са хроничним болом могу бити заједничке с МЕ/CFS, што је у складу са честим симптомима код оних који пате од овог стања. Истраживачи сматрају да ови подаци представљају прекретницу у односу према болести, јер указују на њену биолошку основу и отварају могућности за нове приступе у дијагностици и лечењу.

Најчешћи симптоми укључују изузетну исцрпљеност, когнитивне потешкоће, проблеме са спавањем и појачане симптоме малаксалости након физичког или менталног напора.

За ово стање тренутно не постоји специфичан тест нити лек, а процене показују да више од 67 милиона људи широм света живи са хроничним умором, што глобалну економију кошта десетине милијарди евра годишње.

Анализирано је више од 15.000 ДНК узорака од особа са МЕ/CFS и више од 250.000 здравих испитаника. Приметне разлике у геномским регионима повезане су са имунолошким одговором и функцијом нервног система, а посебно је истакнута повезаност са варијантама које могу утицати на способност организма да се избори са бактеријским и вирусним инфекцијама. Један од налаза указује и на то да особе са овим синдромом имају повишен ниво лактата у делу мозга који интегрише напор и емоције, што упућује на поремећај у енергетском метаболизму и функцији митохондрија.

Иако ови резултати не нуде тренутна решења нити лечење, они значајно утичу на схватање болести и могу послужити као основа за будући рад на дијагностичким алатима и терапијама. Још увек је нејасно зашто болест погађа знатно више жена него мушкараца (у просеку четири пута чешће), а досадашње генетске анализе нису пружиле одговор на то питање. Такође се настављају истраживања о потенцијалним везама између дугог ковида и МЕ/CFS, с обзиром на сличност симптома, мада досад није утврђена директна генетска повезаност, преноси "Гардијан".

(рт.рс)

БОНУС ВИДЕО - Хеликоптери Ка-32 и Супер пума у акцији гашења пожара у Каменој гори

Препоручујемо

Др Новости

0 7

УМОР, ГОЈЕЊЕ, НЕСАНИЦА? Можда је кривац кортизол

01. 08. 2025. у 00:22

Панорама

0 2

ЗЛОСЛУТНА ТИШИНА ПЛАВИХ КИТОВА ЗАБРИЊАВА НАУЧНИКЕ: Откривено и због чега су заћутали

09. 08. 2025. у 23:00

Панорама

0 0

МИТ ИЛИ БЛИСКА РЕАЛНОСТ: Потрага за сладоледом који се не топи

08. 08. 2025. у 20:21

Панорама

0 0

ПРАСТАРИ ТРАГОВИ ЖРТВОВАЊА: У Перуу пронађени 3.000 година стари остаци

08. 08. 2025. у 22:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације