Будућност је у персонализованом лечењу пацијената оболелих од мултипле склерозе

БУДУЋНОСТ је у персонализованом лечењу пацијената оболелих од мултипле склерозе пацијентима којима се данас дијагностикује мултипле склероза (МС) у Србији, на основу здравственог стања и типа болести, добијају адекватну терапију, а самим тим и могућност да имају што мање проблема, стварају породицу, раде и воде што нормалнији живот.

Фото: Промо

 У односу на период од пре неколико година, број пацијената са мултиплом склерозом који се лечи је значајно увећан и данас терапију добија око 5.000 пацијената, док чак 45 одсто њих прима високо-ефективну терапију.

Мултипла склероза је хронична аутоимуна болест, која се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца. Број оболелих у Србији је у порасту и према подацима тренутно око 9.000 пацијената живи са мулитплом склерозом.

Како би се додатно унапредило знање неуролога у Србији који се баве мултипле склерозом, у Београду ће на позив Удружења неуроимунолога Србије, боравити један од најистакнутијих стручњака за мултипле склерозу у свету, професорка Jiwon Oh, са Универзитета у Торонту, Канада.

- Састанак на коме имамо прилику да угостимо најистакнутије експерте као што је професорка Jiwon Oh, из Канаде, је прави пример наших иницијатива за размену знања и искустава са колегама из иностранства, јер са доступношћу нових терапија се мењају и унапређују циљеви лечења МС али и начин праћења тока болести. Стога улажемо значајне напоре у едукацију свих лекара, како би били у току са новинама и клиничку праксу прилагодили ономе што раде наше колеге у свету – напомиње проф. др Јелена Друловић, неуролог из Универзитетског Клиничког центра Србије.

Данас је у Србији доступна високо ефективна терапија за све облике МС, којом се утиче на природни ток болести. Од 5.000 пацијента, колико се лечи, 2.300 добија високо ефективну терапију.

Фото: Промо

- Најновији трендови лечења у свету, које следимо и у Србији, су да што више особа са МС што раније започне примену високо ефективне терапије, што ће допринети бољим клиничким исходима, што значи да особа има мање акутних погоршања или релапса болести. Самим тим, у могућности смо да смањимо дугорични развој онеспособљености на коју сви прво помисле кад чују за дијагнозу мултипле склерозе, да успоримо прогресију болести и побољшамо квалитет живота особа са МС. Такође, од пре годину и по дана, направљен је велики помак укључивањем неуролога из секундарних здравствених установа у праћење тока болести особа са МС и увођење могућности за пацијенте да преузимају терапију у најближем, припадајућем секундарном центру. Тиме је делимично растерећен здравствени систем, омогућено је боље праћење болести и благовремено добијање потребних информације од лекара из секундарних здравствених установа. Такође, данас се све више говори о новим биомаркерима који би били од користи за прогнозу и праћење пацијената са МС. Један од биомаркера је неурофиламент и циљ је да у наредном периоду и наши лекари добију овај алат који би им додатно побољшао праћење пацијента и прилагођавање терапијског приступа, а све у циљу постизања бољих исхода лечења - истакла је проф. др Друловић.

Оно што је данас потребно стручњацима који се баве мултипле склерозом су нови третмани који дефинитивно модификују ток МС, и третмани који могу да поправе стање пацијената, о чему је било речи на стручном састанку.

- Постигнут је огроман напредак у области МС, једине хроничне неуролошке болест код које постоји преко 25 третмана који могу драстично да промене ток болести. Ово је резултат научног открића које је подстакло клиничка испитивања, што је резултирало повећањем користи за пацијенте широм света.

Међутим, још увек постоји много тога што је остало непотпуно схваћено у МС, и многе потребе у клиничкој пракси, због чега су стални научни и клинички напори широм света од суштинског значаја.

Разумевање механизама болести у основи прогресије МС је највећа научна потреба. Слично томе, третмани који дефинитивно смањују погоршање МС и третмани који могу поправити постојећа оштећења су највеће незадовољене клиничке потребе. Још једна важна неиспуњена потреба је проналажење бољих начина за пружање персонализоване медицине код МС-а. Такође, један од највећих изазова у клиничкој нези МС-а је колико може бити варијабилан ток болести код појединачних пацијената и с обзиром на то да нам требају бољи начини прогнозирања и прилагођавања третмана. Поред тога, потребни су нам биомаркери како бисмо пружили адекватну персонализовану медицину у случају МС-а - за дијагнозу, прогнозу, праћење болести и реакцију на третман. Ово је начин на који ћемо моћи побољшати исходе за људе који живе са мултипле склерозом – рекла је проф. др Jiwon Oh.

Препоручујемо

Др Новости

0 0

ОД ЛУПАЊА СРЦА, ДО ГЛАВОБОЉЕ: Препознајте знаке анемије на време

11. 03. 2026. у 07:00

Др Новости

0 2

ВЕЛИКИ УСПЕХ ФАРМАЦЕУТА: Одборен је први лек на свету за лечење Паркинсонове болести

10. 03. 2026. у 23:33

Др Новости

0 3

ЧЕСТЕ ИНФЕКЦИЈЕ, ДЕПРЕСИЈА И ХРОНИЧНИ УМОР: Шта доводи до недостатка витамина Д у организму (ФОТО)

10. 03. 2026. у 07:00

Др Новости

0 2

СТИЖУ БЕЗБЕДНИЈЕ КАПИ ЗА НОС: Научници развили нови лек без ризика од зависности

09. 03. 2026. у 23:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације