Трећи Онколошки форум "Пожури, молим те": Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака

У нашој земљи око 200 хиљада људи има рак. То значи да више од пола милиона грађана Србије сваки дан живи са канцером, иде код лекара, закузује терапије, одлази на контроле и чека резултате или помаже и подржава најближе који се боре са суровим непријатељем. На мапи Европе, Србија се налази на 18. позицији по учесталости оболевања од рака, али по смртности наша земља и даље заузима 1. место.

Foto: Dragan Mujan

Зашто је толико висока смртност? Да ли смо сви затајили у превенцији или не препознајемо симптоме на време, па се касно јављамо лекару? Каква је ситуација у дијагностици и лечењу малигних болести? Када ће се више онколошких пацијената лечити савременим терапијама? Како да лечење онколошких пацијента буде брже и ефикасније?

Ово су само нека од питања која су постављена на Трећем Онколошком форуму, под називом "Пожури, молим те" у организацији Форума Пацијената Србије, а уз подршку Удружења медикалних онколога Србије. Поред представника државе, Министарке здравља проф. др Данице Грујичић и директорке РФЗО проф. др Сање Радојевић Шкодрић, онколошком форуму су присуствовали и др Даворин Радосављевић- председник Удружења медикалних онколога Србије, др Ненад Мијалковић- председник Републичке стручне комисије за цитотоксичне и молекуларне лекове, др Милица Контић- начелник одељења за савремене терапије, Клинике за пулмологију УКЦ Србије и др Љиљана Стаматовић из Института за онкологију и радиологију Србије. Такође, учествовали су и представници удружења пацијената - Оља Ћоровић и Ђурђина Јовановић из Удружења „Пуним Плућима, Ана Дорник из удружења „Жена уз жену", Горица Ђокић испред удружења „Проговори", Предраг Сљепчевић, удружење „Леука" и Саво Пилиповић из удружења пацијената оболелих од меланома.

  - Ово је трећи онколошки форум, који свакако има за циљ да поправи статус онколошких пацијената, али и да пробуди свест свих нас, а поготово оних код којих се сумња на канцер, да се редовно контролишу и уколико имају неке симптоме да се одмах јаве лекару. Форум, нажалост, ове године организујемо без Зорице, Наташе, Мирослава, Братислава, Љубице, Луке... Сви знамо да је време у лечењу рака најважнији ресурс и савезник. Годинама понављамо да је рак излечив уколико се открије на време. Ипак, време за онколошке пацијенте у Србији је и даље непремостив противник, јер се дешава да се пацијенти касно обрате лекару, а онда проведу више месеци у процесу дијагностике, бројних прегледа, конзилијума, лабораторија, упута и комисија. Када заврше са свим тим процедурама, здравствено стање им је такво да лекари могу само да констатују да је болест узнапредовала. Из тог разлога, заједнички морамо да радимо на превенцији, скринингу, али и на што бољем статусу пацијената, којима на жалост још није доступна сва неопходна иновативна терапија. Данас, уз помоћ савремених терапија, не треба губити наду, као на пример, када говоримо о најсмртоноснијем карциному, раку плућа. Ова болест више не мора да буде смртоносна. Наду да ће бити још боље, улило нам је и обећање надлежних из РФЗО да ће у најскорије време проширити индикације и повећати број оболелих који примају савремене имунолошке и циљане терапије – каже Оља Ћоровић из Удружења пацијената за борбу против рака плућа „Пуним плућима" и потпредседница Форума пацијената Србије.  

Без примарне здравствене заштите не може да се има добар скрининг, поручила је на ИИИ онколошком форуму проф. др Даница Грујичић, министарка здравља.

- Резултати истраживања су показали да 80 одсто испитаника највише верују свом изабраном лекару. Прво што морамо да урадимо је промена коефицијената и колективног уговора специјалистима из домова здравља и изједначити их са специјалистима који раде у секундарним и терцијарним центрима. С друге стране, морамо организовати примарну здравствену заштиту да она заиста буде доступна. Зашто скрининзи не успевају? Па зато што је некоме из села, које је од Ивањице удаљено 70 километара, тешко да дође. Морамо ми организовати транспорт или послати у то село покретни мамограф, на пример. Следећи Закон о здравственој заштити спушта специјалности као што су интерна медицина, неурологија, психијатрија, очне и ушне болести, медицину спорта и рада, као и физијатрију на ниво дома здравља, тако да ће доста ствари моћи да се заврши заправо у домовима здравља. Променили смо правилник о супспецијализацијама како бисмо надоместили,  условно речено незнање лекара опште праксе. Донет је нови правилник о нерегистрованим лековима који нама омогућавају да не дођемо у ситуацију будемо дефицитарни и да зависимо само од Западне Европе. Можемо да увозимо лекове и из Кине, Индије и Русије. Није тачно да су то лекови мањег квалитета, све основне супстанце, које ми увозимо са запада, праве се у Индији и Кини. То ће нам омогућити да дођемо до јефтинијих лекова – рекла је министарка здравља.

Фото: Драган Мујан

Према последњим проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака, оболевање од малигних болести у свету је порасло на 19,3 милиона људи и регистровано је 9,9 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора у 2020. години. Током живота, један од пет мушкараца и једна од шест жена ће оболети од рака, а један од осам мушкараца и једна од једанаест жена ће умрети од неког облика малигне болести.

Директорка РФЗО, проф. др Сања Радојевић Шкодрић најавила је да ове године излази нова листа лекова на терет здравственог осигурања.

- Као што је најављено, планирали смо да прво пустимо офф лабел лекове, па онда терапијске алтернативе и на крају иновативне лекове. Немамо времена, буџет морамо да потрошимо, али из тог разлога ће изаћи једна листа. Тренутно се завршава анализа стављања нових иновативних лекова. У периоду од 2007. до 2015 стављено је укупно 21 лек на листу лекова, а од 2017. до 2023. чак 81 иновативни лек. Оно што недостаје и где нема уопште помаке, јесте регистар малигних пацијената, а да га имамо, наш посао би био много лакши – рекла је директорка РФЗО.

Председник Републичке стручне комисије за онколошке лекове, др Ненад Мијалковић рекао је да је комисија послала РФЗО листу са 24 приоритетне индикације коју треба ставити на листу лекова у наредном периоду.

- Међутим, знајући да су финансијска средства Републичког фонда за здравствено осигурање ограничена, послали смо осам приоритета за које сматрамо да је неопходно да се нађу на листи лекова РФЗО већ од 2024, године – истакао је др Мијалковић.

Рак плућа, рак дојке и рак дебелог црева су водеће локализације рака у оболевању и у умирању и те три врсте рака чине заједно једну трећину новооболелих и умрлих особа од рака у свету. Рак плућа је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и чини 14,3 одсто свих нових случајева рака и 21,5 одсто свих смртних случајева од рака код мушкараца. Рак дојке је најчешће дијагностикован малигни тумор код жена, 24,5 одсто свих новооткривених случајева рака, и водећи узрок смрти од рака код жена 15,5 одсто, а следе га рак плућа 13,7 одсто и рак дебелог црева 9,5 одсто.

- Рано откривање је суштински корак у поправљању прогнозе свих малигних болести и то мора бити заједнички корак, пацијената и лекара. Пацијенти треба да обрате пажњу на своје симптоме, који се погоршавају и да своју бригу поделе са својим лекаром, не чекајући да прођу месеци до првих дијагностичких поступака. Онколози треба да раде на ефикаснијем систему скрининга, али и едукацији лекара у примарној здравственој заштити. Када говоримо о смањењу смртности мислимо о два правца акције. Један је смањивање смртности превенцијом и раним откривањем тумора, а други правац је енергично лечење болести у што ранијем стадијуму, укључујући и метастатску болест. Неће иновативни лекови спасити свет нити ћемо то урадити само превенцијом. Морамо ићи на оба фронта. Ми, међутим, заостајемо када је реч о спречавању болести, али смо успешнији на оном фронту који је скупљи. Одзив грађана на скрининг за три најчешћа тумора - дојка, грлић материце и дебело црево, је незадовољавајући. Са друге стране сви хоће нове лекове, што је у реду, али њих треба стављати на листу тако да буду доступни или за рани стадијум болести и прву линију лечења, јер на тај начин могу највише да помогну како би се смањила смртност. Ми имамо јако много тумора у локално одмаклој и метастатској болести, а циљ нам је да се што већи број тих тумора открије у ранијем стадијуму, јер то води ка операцији и могућности излечења. Све друго је одлагање прогресије болести – каже др Даворин Радосављевић, председник Удружења медикалних онколога.

БОНУС ВИДЕО: И "НОВОСТИ" ДЕО АМФИЛОХИЈЕВЕ БИБЛИОТЕКЕ: У манастиру Стањевићи и фотографије Драгана Миловановића

Препоручујемо

Србија

0 0

ОНКОЛОГИЈА ПОД НОВИМ КРОВОМ: Важне измене за пацијенте у Лозници

10. 08. 2023. у 16:30

Друштво

0 3

ЗА ШЕСТ МЕСЕЦИ 4.000 НОВООБОЛЕЛИХ ОД РАКА: Тренутно се 12.000 пацијената лечи на Институту за онкологију

07. 07. 2023. у 13:57

Др Новости

0 0

НАЦИОНАЛНИ ДАН БОРБЕ ПРОТИВ РАКА ДОЈКЕ: У Врању 1408 пацијената са дијагнозом рака дојке

16. 03. 2023. у 14:28

Др Новости

0 3

НАДА ЗА СВЕ ОБОЛЕЛЕ: Онколози сматрају да се у лечењу пацијената са карциномом користе све ефикасније терапије

06. 02. 2023. у 20:43

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације