БУДИТЕ ОПРЕЗНИ ДОК СУ ВИСОКЕ ТЕМПЕРАТУРЕ: Шта екстремна врућина ради нашем телу и који симптоми упозоравају на топлотну исцрпљеност

ЕКСТРЕМНА врућина и веома високе температуре утичу и на све здраве људе, али неке особе су у већем ризику од нарушавања здравља током топлотних таласа.

Фото: Профимедиа/Фото: Н. Фифић

 Високе температуре најопасније су за неколико категорија пацијената, а проблем могу да изазову и одређени лекови.

Како екстремна врућина делује на људско тело?

Како се тело загрева, крвни судови  почињу да се шире. То доводи до снижавања крвног притиска што отежава срцу да ради и регулише циркулацију крви у телу. Као последица тога јављају се благи  симптоми као што су осип који сврби или отечена стопала. Истовремено, знојење доводи до губитка течности и соли и, што је најважније, тако се мења се равнотежа између њих у телу. Лекари упозоравају да ако крвни притисак превише падне, ризик од срчаног удара постаје све већа.

Губитак воде и соли, у комбинацији са сниженим крвним притиском, може да доведе до топлотне исцрпљености, која се препознаје по следећим симптомима: вртоглавица, мучнина, несвестица, конфузија, грчеви у мишићима, главобоља, јако знојење и умор.

Зашто наше тело реагује на овај начин?

Људско тело настоји да одржи температуру језгра од око 37°Ц, било да се нађе у сред снежне олује или условима екстремне врућине. То је температура на којој људско тело нормално функционише, тако да постоји стална равнотежа између губитка топлоте и стицања топлоте.

Проблеми почињу када наша тела не могу довољно брзо да изгубе топлоту. Када основна  температура тела постане превисока, све од органа до ензима може да се искључи. Екстремне врућине могу да доведу до великих проблема са бубрезима и срцем, па чак и оштећења мозга. Али, како време постаје топлије, тело мора „више да ради“ како би одржало нижу температуру. Тада се отвара/проширује више крвних судова у близини коже како би се губила топлота и тело почиње да се зноји. Тело ради на одржавању своје основне температуре у врућим срединама углавном помоћу једног моћног алата – зноја. Зној, који тело производи испарава „исисавајући“ топлоту из коже и хладећи нас. 

Фото: Д. Миловановић

Ко је најугроженији током екстремних врућина?

Особе у највећем ризику од високих температура су пре свега: старији људи, срчани болесници, дементи људи, особе са дијабетесом, деца и слабо покретни људи.

Људи, који имају проблем са болестима срца, мање су способни да се носе са оптерећењем које топлота има на тело. Такође, дијабетес је болест која може да доведе до тога да тело брже губи воду, а неке компликације ове болести могу да промене стање крвних судова и способност знојења.

Да ли неки лекови повећавају ризик од топлотног удара?

Лекари истичу да неки лекови повећавају ризик током великих врућина, утичу на способност тела да остане хидрирано и реагује на топлоту. Али, савет је да се терапија редовно узима, а да се човек клони сунца и констатно уноси воду у организам. Вазоконстриктори, лекови који сужавају крвне судове изискују посебан опрез током великих врућина. Бета-блокатори, који регулишу крвни притисак блокирањем адреналина, такође траже посебан опрез за време топлопних удара.

Диуретици, које људи често називају „пилулама за воду“, повећавају количину воде коју тело избацује из себе. Узимају се због бројних проблема, па и због срчане инсуфицијенције. Међутим, диуретици на високим температурама повећавају опасност од дехидрације и неравнотеже кључних минерала у телу. Антихипертензиви, лекови за снижавање крвног притиска могу да се комбинују у случају проширених крвних судова како би се носили са топлотом и изазвали опасне падове крвног притиска.

Фото: Shutterstock

Неки лекови за епилепсију и Паркинсонову болест могу да блокирају знојење и отежају телу да се расхлади. И други лекови као што су литијум или статини могу да постану концентрисанији и проблематичнији у крви ако дође до превеликог губитка течности. Стимуланси за поремећај пажње/хиперактивности (АДХД) и илегални стимуланси, као што су амфетамини и кокаин, као и антидепресиви или антипсихотици, такође чине људе осетљивијим на топлотни удар.

Да ли велика врућина може да нас усмрти?

Током летњих месеци и великих врућина државе у Европи бележе по неколико хиљада смртних случајева узрокованих високим температурама. Већина њих узрокована је срчаним и можданим  ударом услед напора организма да се телесна температура одржи стабилном. Статистика показује да се пораст смртних случајева дешава веома брзо – у прва 24 сата од појаве првог топлотног таласа.

Препоручујемо

Др Новости

1 1

ИЗБЕГНИТЕ ДЕХИДРАТАЦИЈУ ПОМОЋУ ОВИХ 5 САВЕТА: Тропски дани se настављају, а ево како да унесете довољно течности

17. 07. 2023. у 16:39

Др Новости

0 3

ПОМАЖЕ И КОД МРШАВЉЕЊА: Зелено поврће и хлорофил природно смањују осећај глади

16. 07. 2023. у 21:00

Др Новости

0 0

ЈЕДЕТЕ ЗДРАВО, А ГОЈИТЕ СЕ? Објашњење се крије у хормонима

16. 07. 2023. у 15:24

Др Новости

0 13

ЗА БОЉЕ ЗДРАВЉЕ И ДУЖИ ЖИВОТ: Старијима од 50 година препоручује се ових 11 намирница

14. 07. 2023. у 15:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације