ПОСЛЕ 90. ПОЛОВИНА ОБОЛИ ОД ДЕМЕНЦИЈЕ: Лекару се јављају у развијеним фазама болести, када је већ касно

НА сваких пет година живота број оболелих од деменције се удвостручује. У највећем ризику су жене старије од 65 лета, а са годинама су и веће шансе да се оболи. После 60. око пет одсто особа болује од неког облика деменције, а после 90. чак половина.

За примања сениора примењује се швајцарска формула, Фото М. Анђела

Доцент др Смиљана Костић са Војномедицинске академије објашњава да деменција није једна болест, она је синдром који подразумева губитак менталних и интелектуалних капацитета оболелог, који је довољно јак да доведе до потешкоћа у радном и социјалном функционисању, а резултат је хроничне болести мозга.

- Алцхајмерова деменција је најчешћа и чини готово 70 процената свих деменција, затим следи васкуларна, са Левијевим телима, фронтотемпорална. Симтоми су у почетку дискретни и тешко приметни. Оболеле особе често прибегавају и неким компензаторним стратегијама како би себи олакшали и надоместили проблеме, а неретко налазе изговоре и оправдања - каже докторка.

Прве симптоме, тврди др Костић, обично примете они који живе са оболелима, понекад су и сами пацијенти свесни да њихово когнитивно функционисање није исто као пре и сами потраже помоћ лекара. Веома чест сценарио у нашем окружењу је да се особе са деменцијом обраћају лекарима у развијеним фазама болести, када су симптоми врло очигледни и када је болест одмакла.

- Криве су заблуде које су, нажалост, још увек присутне, да је когнитивно оштећење у старијим годинама нешто "нормално", да то није болест. Најчешће почиње поремећајем памћења, а заборављање се односи на догађаје и информације из скорије прошлости. Пацијенти не могу да се сете догађаја, разговора, договора који су се десили неколико сати или дана раније. Заборављају где су оставили ствари, постављају често иста питања, заборављају лица, имена људи које су некада познавали, губе способност учења нових садржаја, а временом се постепено губи и раније стечено памћење и знање - објашњава наша саговорница.

Касније бивају погођене остале функције као што су оријентација у времену и простору, говор, способност планирања, логичког мишљења, схватања, опажања, пажње, спретности, воље. Јављају се и промене у понашању, апатија, незаинтересованост, депресија, сумњичавост, агресивност, анксиозност.

Пацијенти имају проблем и да разумеју туђи говор, што доводи до потешкоћа у комуникацији, а онда долази до несигурности, незадовољства, агресије и повлачења болесника.

Узрок болести, нажалост, није познат, претпоставља се да је одговорно више удружених фактора. Од Алцхајмерове болести може да оболи свако, ретке су чисте наследне.

Фактори ризика су старост, присуство одређених генских склоности које не доводе нужно до оболевања, али представљају додатни ризик за особу која је носилац, хипертензија, инсулинска резистенција, дијабетес, пушење, поремећаји срчаног ритма, повишен хомоцистеин, гојазност. Ове факторе је изнедрио савремени начин живота човека, мањак кретања, физичке активности, лоше навике у исхрани, стрес. Ако су оболела оба родитеља, ризик потомака да ће оболети је 10 пута већи. У повећаном ризику од оболевања су особе женског пола, са нижим образовањем, они са претходним повредама главе, испољавањем депресије после 50. године живота, конзумирање алкохола, изложеност дејству токсина.

- Неке се ствари полако крећу набоље, бар када је реч о градовима у нашој земљи - каже др Костић. - Све више се говори о мерама превенције, о симптомима, узроцима, проблемима које ова болести доноси не само поједнцу већ читавој породици и друштву.

Надежда Сатарић из Удружења "Снага пријатељства - Амити" наводи да су у највећем броју случајева, неформални неговатељи оболелих од деменције жене, у 80 одсто случајева су то супруге, кћерке, снахе, унуке. Међутим, све чешће и мушкарци се укључују у бригу о оболелима, али то није довољно. Потребна је још већа прерасподела послова унутар породице, између мушкарца и жене са једне стране, а са друге, породице и друштва.

- Просечна старост жена које негују оболеле је 54 године, али често су оне старије од 65 година и не могу физички да издрже послове које морају да раде. Неговање оболелих је не само физички, него и емотивно напорно, а и временом и економски исцрпљујуће. Неговање је теже, него када се ради о особи са физичком болешћу. Када неко из фамилије дуго води бригу о својој драгој особи, временом се често и сам разболи - истиче Сатарић.

Она наглашава да су неговатељи два до три пута склонији да постану депресивни, од других људи и дуго остају депресивни после смрти особе о којој су бринули. Код жена које негују своје ближње, често се јавља висок крвни притисак, као и ниво масти у крви, а особе које имају проблем са контролом беса развијају стратегију избегавања, односно свеукупно се повећава ризик за развој кардиоваскуларних болести.

Проблеми су и уколико су неговатељи запослени, не могу да добију више од седам дана боловања у току године за негу одраслог болесног члана породице, не могу да добију могућност да раде од куће нити скраћено радно време.

Препоручујемо

Свет

0 0

ГАДАФИЈЕВ ШАТОР, БОМБЕ И РЕКОРДЕР КАСТРО: Најупечатљивији моменти са дебата УН (ФОТО/ВИДЕО)

22. 09. 2022. у 09:02

Познати

0 0

ГЛУМАЧКЕ МУКЕ Отац и син на снимању филма - Жика одушевио сликом из 1990, видите шта раде у паузи: "Је л' вам било хладно?"

22. 09. 2022. у 08:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације