МАЛИГНИ ТУМОР КАО ХРОНИЧНА БОЛЕСТ: Асистент др Урош Бабић о терапијским могућностима у збрињавању карцинома простате

И.К.

09. 09. 2021. у 10:00

КАРЦИНОМ простате, који се годишње открије код око 2.800 мушкараца, не напредује увек брзо, и не захтева радикално лечење. И када је ситуација другачија, у великом броју случајева, овај малигни тумор може да се преведе у - хроничну болест. У интервјуу за "Новости", асистент др Урош Бабић, уролог Универзитетског клиничког центра Србије каже да агресивност карцинома простате зависи од његове биологије.

МАЛИГНИ ТУМОР КАО ХРОНИЧНА БОЛЕСТ: Асистент др Урош Бабић о терапијским могућностима у збрињавању карцинома простате

Privatna arhiva

 - Постоје карциноми са ниским малигним потенцијалом, такозвани индолентни карциноми. Неки од пацијената са тим карциномом никада не развију клиничку слику, односно немају потребу за лечењем. Али, има и пацијената који оболевају од агресивне форме која се тешко лечи и скопчана је са кратким преживљавањем.

Како процењујете степен агресивности? 

- На основу резултата хистопатолошког прегледа узорка ткива простате које се добија биопсијом, на основу вредности ПСА маркера и клиничког стадијума болести. Постоје номограми којима се прилично тачно може предвидети ток болести када знамо претходно наведене карактеристике карцинома.

Које терапијске могућности су вам доступне? 

 - Постоје бројни терапијски приступи, а циљ је да лечење буде индивидуализовано, односно да се за сваког пацијента појединачно процени који би модел био најбољи. Јер, осим дужине преживљавања потребно је да се узме у обзир и квалитет живота који након лечења може да буде нарушен. Хируршко лечење је златни терапијски стандард. Оно подразумева уклањање простате, семених кесица и лимфних жлезда у малој карлици. Може да се ради класично, лапароскопски или робот асистираном хирургијом. Добра алтернатива хирургији је зрачна терапија, спољашња или брахи терапија. Некада и комбинација хирургије и зрачне терапије.

Маркер из крви

Да ли се карцином простате код већине открива на време?

- Стадијум у коме се дијагностикује карцином је од највећег значаја за преживљавање. Зато је важно после 50. године да се одреди простата специфични антиген (ПСА) из крви. То је тумор маркер који се готово 30 година користи у рутинској пракси и незаменљив је у раној дијагностици карцинома простате. Његова употреба је довела до великог процента раног откривања карцинома простате и логично до значајног побољшања онколошке перспективе пацијената.

У којим случајевима се овај карцином не оперише?

 - Пацијенти са тежим коморбидитетима и слабим општим стањем нису за операцију, као ни пацијенти са дисеминованом болешћу, односно метастазама. Код једног броја пацијената се на основу клиничких показатеља може претпоставити да имају карцином без изразитог малигног потенцијала, па се они прате са идејом да се у једном моменту, ако евентуално дође до прогресије болести примени неки од модела лечења, некада и операција. Дакле, оперативно се лече само оболели који имају локализован карцином простате. У ређим случајевима оперишу се и пацијенти са локално узнапредовалом болешћу, чак и са мањим метастазама. Услов је да буду задовољавајућег општег стања и претпостављеним дугорочним преживљавањем невезаним за карцином.

За које пацијенте операција не значи крај лечења?

- Након радикалниг уклањања простате прати се ниво тумор маркера ПСА као показатељ статуса карцинома. Ако је операција успешно изведена вредности ПСА би на контролнм прегледу требало да буду немерљиве. Код једног броја пацијената током тог праћења долази до раста вредности ПСА и то називамо биохемијски релапс. Тада може да се говори о локалном напредовању или развоју метастаза. Таква сазнања добијамо допунским дијагностичким методама и онда се одлучујемо или за зрачну терапију мале карлице која обухвата регију у којој је била простата и регију крвнх судова у карлици где се налазе лимфни судови којима се метастазе шире, или се одлучујемо за увођење хормонске терапије.

Ретко пре 50. године

Који је просек година код пацијената код којих се постави дијагноза карцином простате?

- У млађој животној доби, испод 50 година живота, карцином простате је изузетно редак. Међутим, испитивања на аутопсијском материјалу су показала да се код једне четвртине мушкараца, у четрдесетим и педесетим годинама живота, могу детектовати микроскопски фокуси карцинома у простати. Ипак, највећа стопа инциденце и морталитета забележена је код мушкараца после 75 година.

Шта подразумева хормонска терапија? 

 - С обзиром на то да мушки полни хормон - тестостерон, стимулише ћелије рака да расту, циљ хормонске терапије је да се смањи његов утицај на раст ћелија рака простате. Ова терапија је намењена пацијентима са метастазама, или се даје у комбинацији са зрачном терапијом. Хормонска терапија је палијативна, без могућности да доведе до потпуног излечења, а циљ је да се карцином стави под контролу и да се преведе у хроничну болест. Највећи број пацијената иницијално веома добро реагује на овај вид лечења и долази до повалачења метастаза и пада тумор маркера ПСА. Спроводимо је применом лекова или хируршки, уклањањем тестиса.

Да ли су ефекти одстрањивања тестиса временски ограничени?

 - Током времена долази до развоја ћелија карцинома које нису осетљиве на недостатак тестостерона и долази до резистентне фазе, односно болест поново почне да напредује. Период осетљивости на недостатак тестостерона је индивидуалан. Код неких пацијената може трајати и више година, а код неких се резистенција развија брзо. У тој ситуацији се прелази на хемиотерапију или неке од новијих антиандрогена. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)