МОЈСИЈЕ НАШЕГ ВРЕМЕНА: Сећање новинара Раја Војиновића на митрополита црногорско-приморског Амфилохија

В. КАДИЋ

23. 11. 2020. у 09:28

МИТРОПОЛИТ Амфилохије је пророк Мојсије нашег времена, косоваски витез који се није бојао никога до Бога. Народ га је као таквог препознао и испратио како никога није пре њега у Црној Гори, каже за "Новости" у својим сећањима на блаженопочившег владику новинар часописа Митрополије "Свевиђе" Рајо Војиновић, који деценијама прати живот наше Цркве подно Ловћена.

МОЈСИЈЕ НАШЕГ ВРЕМЕНА: Сећање новинара Раја Војиновића на митрополита црногорско-приморског Амфилохија

Фото приватна архива

Први пут га је како каже срео као двадесетдвогодишњак, далеке 1987. године пред Црквом Светог Ђорђа у Подгорици.

- Тада је био епископ банатски. Дошао је неочекивано, просто бануо на наше донаторско вече гусала, које смо организовали, колико ме сећање служи, за обнову управо ове цркве. Танак као копље, енергичан, као угарак црне браде и црних дубоких очију из којих је пламтио неки нестварни огањ, оставио је снажан утисак на све нас, крштене али недовољно црквене. А, богами, и на оне некрштене, којих је можда и више било међу нама - прича наш саговрник настављајући. - Похвалио ме је што уз струне гусала певам Његошеве и Матијине стихове. "То је добар знак за тебе", рекао ми је. Било је то "во времја оно", на прапочецима постепеног буђења вере у духовној пустоши званој брозовска Црна Гора. Бог ме је касније удостојио да у Митрополитовој близини проведем безмало пола мог досадашњег живота.

Војиновић додаје да је "митрополит био човек широк, дубок и висок колико и бескрајни космос! Живео је и дисао Косовом и Његошем. Али, не било кавим Косовом, не Косовом као, просто, српском историјском земљом него - Христовим Косовом! И то је својим животом сведочио, што најбоље памте косовско-метохијске светиње и страдални народ тамо".

Подсећа да је митрополит стално понављао речи Светог Петра Цетињског да је у имену Божјем суд и правда и говорио о христоликој косовској гробници у којој је надање наше закопано.

- Надање, а не безнађе, како нам је годинама објашњавао! Сви ових дана пишу и говоре о његовом преданом раду на њиви Господњој. И сви истичу његове врлине и заслуге, његов значај за живот Цркве и народа, његово грандиозно животно дело, обнову његошевске Црне Горе... Ево, да и ја нешто промуцам о томе. Један његов, на свој начин такође велики претходник, митрополит Митрофан Бан писао је књазу, потоњем краљу Николи Петровићу молбу за одобрење да му буде дозвољено да се сахрани у Цетињском манастиру кад за то дође време. Може ли ико, било од нас који смо ишли за њим свих ових година и деценија било од овдашњих безбожника и богобораца (којима је био - и остао! - трн у оку), да замисли митрополита Амфилохија Радовића како од неког државног ауторитета тражи такву дозволу!

МИРИО ЖИВЕ И МРТВЕ

ВЛАДИКА Амфилохије је стално говорио да је овдашњи народ растрављен братоубилачким ужасима и да му треба "саљевати страву"! Доласком на цетињски трон почео је да ради на народном исцељењу. Мирио је мртве и живе, братимио разбратимљене, обновио храмове претходно претворене у штале и магацине, саградио нове, исправио поломљене крстове, објавио рат против свих зала, и оних историјских и ових савремених. Тукао се широм Црне Горе с њима пуних тридесет година најјачим оружјем: љубављу, правдом и истином Христовом! Учио нас је истинској слободи, оној у Христу Господу - наглашава Војиновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)