ЈЕДАН од лидера Демократског фронта, Милан Кнежевић се огласио поводом забране амбасадору Србије у Црној Гори, Владимиру Божовићу, да положи венац на ослободиоцима Будве и палима за слободу у Првом светском рату.

Коментари (3)

Milan

11.11.2020. 18:17

Karte su na stolu , doslo vreme za naplatu zapad i NATo davno su platili i kupili C.Goru samo je Srbija iz ljubavi dala više od milijarde maraka pomoci bratski iz ljubavi ostali ce da naplate svaki cent i bice kako oni kažu !

Vuk07

11.11.2020. 21:59

Nedaj se Knezevicu ne odustaj od svega sto ste zapoceli sa DF.Jer pravda uvek pobedjuje Vis trojica zelite sto bolje veze sa Srbijom. Za Krivokapica ne verujem, jer ako vi kazete da ga SPC ugurala, za nosioce liste. Sve je jasno da SPC zeli da bude na rastojanju od SPC u Srbiji Jer SPC u Crnoj Gori moze da sama odlucuje o svemu da ne bi zavisila od Beograda zato sto ima svoje resurse bogatstvo. Da uzmemo primer Hram Vasilija Ostruskog je pravi rudnik zlata. Da moze da hrani sve one koji rade po hramovima i crkvama. Primetio sam da Mitropolit Amfilohije nije pristao da doje u Srbiju na lecenje. To mi dosta govori da je on dosta bio rezervisan nezavistan od onoga sto u SPC nama pricaju. Jer Mitropolit Amfilohije nije shvatio opasnost da C.Gora Nemoze da pruzi iste zdravstene usluge kao Srbija. Jer vise bi koristi imali da je jos u zivotu. I u ovoj neizvesnoj situaciji dok se ne izvrsi promena vlasti. Tako na vama Knezevicu,Mandicu i Medojevicu ostaje da isterate ovo zapoceto do kraja. Ja bih vise voleo da se SPC nebi trebalo da ima toliki uticaj na ovo politicko stanje u C.Gori. Jer kazu u jednoj drzavi gde monarhija vlada nije drzava.

SERB

12.11.2020. 00:00

Када ће "Монтенегро" скинути прави и најопаснији фалсификат са улаза у цркву Светог Трифуна у престоници ср. вековне Србије Котору. Тамо је 1925. на тобожњу "тисућљетницу хрватског краљевства" окачена табла са уклесаним именом непостојећег краља Томислава. Та табла је највећа срамота и самопонижење црногорске памети и разума. Томислава, сплитског кнеза, кога спомиње Тома архиђакон Сплитске епископије Цариградске патријаршије у својој Сплитској хроници, крунисао је за "првог хрватског краља" у 19 веку Ф. Рачки, након што је одустао од свог првобитног избора - Дуржислава.