АМФИЛОХИЈЕ БИО НАША СНАГА Миланка: Видео је да плачем јер немам пара за свеће, а онда ми је рекао ову реченицу

Д. ЗЕЧЕВИЋ

02. 11. 2020. у 08:00

АМФИЛОХИЈЕ БИО НАША СНАГА Миланка: Видео је да плачем јер немам пара за свеће, а онда ми је рекао ову реченицу

Фото приватна архива

КАДА смо са Космета, из околине Истока и Пећи, јуна 1999. године, избегли у Црну Гору, одмах смо се јавили митрополиту Амфилохију који је долазио у наше светиње и којег смо тако упознали.

Недељу дана смо били на киши и ветру, без крова над главом, а он нам је доносио храну и ложио ватру у дворишту одмаралишта из којег су нас истерали.

Овим речима Миланка Терзић, расељено лице са КиМ, која је 12 година провела у Црној Гори, присећа се упокојеног митрополита Амфилохија. Каже да се упорно и безгранично борио за расељене, које су истеривали из једног по једног одмаралишта. Сећа се сцене када је са рођаком, којој је син убијен у Пећи, отишла до манастира Подмајине код Будве где је тога дана био и митрополит.

- Видео је да нас две нисмо упалиле свеће. Позвао ме је да то учинимо и да се помолимо Богу. Ја сам тада заплакала рекавши да немамо новца ни за свеће. Погледао ме је онако смирено и паметно ми рекао: Идите запалите свеће. Црква није продавница, платио је данас неко за вас, а ви ћете следећи пут за неког - прича Миланка.

Сахрањивао убијене на космету

РАСЕЉЕНИ Срби са Косова и Метохије подсећају и како је владика Амфилохије пронашао масакрирану Марицу Мирић (36), коју су Албанци силовали, а поред које је седела њена мајка са извађеним оком. Марицу је сахранио у Пећкој патријаршији као што је то чинио са многобројним убијеним Србима, које је проналазио широм Космета. Подсећају да је митрополит на коњу ишао по Космету са флашом вина у руци и тамјаном.

Кроз сузе говори да је Амфилохије расељенима са Космета много помагао знајући њихове недаће и чињеницу да су избегли из својих домова без игде ичега. И сам је био веома везан за Косово које је познавао боље него они који су тамо живели.

- Свака његова прича, његова песма о Косову, била је смислена и пуна емоција. На сваком весељу или окупљањима волео је да отпева "Јечам жела" и "Онамо, намо за брда она" - присећа се наша саговорница великог човека и духовника који јој је улио наду и дао снагу да издржи најтеже расељеничке дане.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)