ПОТРЕСНО ПИСМО ПОКОЈНОМ АМФИЛОХИЈУ: Ђедо мој, Његошев аманет оставио си нама, а ја ти се заклињем над твојом фреском...

Novosti online

30. 10. 2020. у 18:22

ПОТРЕСНО ПИСМО ПОКОЈНОМ АМФИЛОХИЈУ: Ђедо мој, Његошев аманет оставио си нама, а ја ти се заклињем над твојом фреском...

Фото: З. Јовановић

МАРКО Милачић објавио је на Фејсбуку писмо којим се опростио од митропилита црногорско-приморског Амфилохија који је јутрос, у 83. години згубио битку са корона вирусом. Милачићево писмо преносимо у целости.

"ЂЕДО МОЈ

Отишао си Куме моје душе.

Уснио за овоземаљски живот, побједник над свим борбама, па се пробудио у наручју Бога, у царству неба о ком си цијелог живота сањао.

Крчио си путеве до зла, тражио му трагове да га разгоропадиш па убиједиш да није јаче од Бога, са њим се рвао све док га ниси љубављу побиједио, све док ниси љубављу тријумфовао над свим што не личи на добро.

Будио си вјеру у правду, пробудио си, знам, вјеру у онима који су ти објављивали ратове, а ти си ратовао опроштајем, опраштао па их волио пред Богом, знао си, сваки рат се сломи пред љубављу. Рат се побјеђује вјером.

Био си и остао Црна Гора.

Син Петра Цетињског, син Василија Острошког, отишао си дан пред имендан свог небеског оца, дан прије дана смрти твог Ловћенског тајновидца, дан прије дана смрти Светог Петра Цетињског, сачувао си дворе Цетињског манастира па им пошао у сусрет на исти дан у ком су се они успели на небо, да постанеш икона бесмртности.

Нема те ријечи, кроз све вјекове до данас, која може описати колико сам те волио, Ђедо, колико те волим, као да си моје дијете, а не ја твоје.

Бог је хтио: да одеш Њему тек након што си обавио Његов задатак, а он је био само један - да вратиш Љубав овоме Народу. И урадио си то, лавовски, како си једино и знао.

Сво зло оног и овог свијета надвило Ти се над главом, а ти си га побиједио, па се помолио и пошао Богу да поднесеш извјештај и кажеш му, очи у очи: Завршио сам, Боже, који је мој следећи задатак?

Тек си сада почео, свети Ђедо мој. Почео вјечни живот, онај о коме си нам стално говорио, онај за који си се стално молио, онај који си својом душом и дјелом заслужио.

Крстио си мене и моју дјецу, куме мог живота и моје душе. Печат дара Духа светога. Печат свих печата. Божији и твој. Наш.

Никада нећу заборавити, Ђедо, оно што сте се у Цетињском манастиру, загрљени, договорили Ти и твоје кумче, мој син Вук: да му додајеш камење, а да га он износи на Ловћен, па да тако изградите капелу, рука-руци, камен по камен. Капелу Његошеве Љубави. То је Његошев аманет Теби, Твој - нама, ако буде требало: наш - нашој дјеци.

Сада са неба видиш колико те Црна Гора воли.

Колико је твоје све у њој, а највећа је твоја слобода, којом си нас и све будуће наше заклео, пред Крстом, да, када одеш, чувамо Бога.

А чуваћемо га, Ђедо, заклињем ти се над твојом фреском на којој у рукама држиш Храм, па га предајеш свом роду, па га остављаш за нас да ту долазимо и да те ту тражимо када легнеш у његове темеље, да будеш темељ највећег свијетла Православља које је модерни свијет видио.

А тражићемо те и налазити у сваком камену Црне Горе, у сваком камену који будемо подизали да додамо Вуку и свој нашој дјеци која ће за тебе на Ловћену саградити Капелу твоје љубави.

Свако од нас данас је изгубио свог најбољег родитеља, свог оца по души, а добили смо свеца, икону пред којом ће опроштај молити они који твој опроштај нису добили, а утјеху они који су те небеским путем слиједили.

Хвала ти, родитељу мој, што сам био достојан да заједно будемо у борби за наше сјутра. Хвала ти што смо побиједили, што си побиједио па Црној Гори нацртао небо.

Хвала ти на свим нашим разговорима, на оном последњем у Ђурђевим ступовима у ком смо се највише вољели, хвала ти на оном пркосном осмијеху и подигнутој песници којом си ми намигнуо у ноћи побједе и историје, онако, само за нас, да нико не види.

Хвала ти на имену мог Давида, на сваком загрљају мог Вука, и нека те не узнемиравају наше сузе, вјечити Владико, сузе неба, у раму иконе Црне Горе у ком ћеш вјечно живјети.

Нека ти је лака твоја ослобођена и побједоносна Црна Гора!"

Марко Милачић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

vernik

30.10.2020. 19:17

Place zemlja a nebo se raduje. Ovakvi ljudi i crkveni velikodostojnici se radjaju jednom u hiljadu godina. Narod Srbije ocekuje i trazi od svoje Vlade da uradi najmanje sto moze kako bi i Srbija iskazala mali znak paznje prema ovom velikomcoveku, a to je da proglasi dan zalosti.

Mišo Peć

30.10.2020. 20:09

Predivno,veličanstan oproštaj sa puno poštovanja kako to gospodin Milačić ume da iznese,Amfilohije je bio ponos i vodilja Srpskom naradu ma gde bio a posebno u Crnoj Gori,neka mu je večna slava i hvala.

Moracanin

30.10.2020. 20:52

Hvala ti Marko na ovakvim lepim recima o nasem Svetom Vladici Amfilohiju, njegovoj borbi i njegovoj zrtvi za ceo rod Srpski. Nadam se da ce nam Djedo davati jos vise snage i nadahnuca za nove podvige i u Crnoj Gori i u celom Srpskom narodu. Bog je dao tebi, g. Milacicu, kao i g. Krivokapicu i drugim liderima, da nasledite deo amaneta naseg svetog Mitropolita za dobrobit celokupnog naroda Crne Gore i drugih blizih i daljih krajeva naseg roda.