НЕСКЛАД ГЛАСАЧА И ПРИРАШТАЈА! Истраживање НВО о бирачком телу Црне Горе у односу на њено становништво

В. КАДИЋ

четвртак, 06. 08. 2020. у 08:21

НЕСКЛАД ГЛАСАЧА И ПРИРАШТАЈА! Истраживање НВО о бирачком телу Црне Горе у односу на њено становништво

Фото архива

КОЛИКО Црна Гора има становника, колики је број људи са правом гласа, а колико у њој живи малолетних особа?

Овим питањем бавио се проф. др Сергеј Ђурановић из НВО "Не дамо Црну Гору". Анализа промена у броју становника и бирачком списку у последњих двадесет година у Црној Гори, урађена је да представи колико је бирачко тело Црне Горе, у односу на њено становништво. Такође, циљ анализе је и да укаже на могућност постојања бирача који злоупотребљавају право у вези са регистром пребивалишта у општинама Црне Горе, а који би били у могућности да гласају на предстојећим изборима. Истраживање указује на несразмеран број бирача у односу на целокупно становништво.

Приликом анализе, професор Ђурановић је уочио да проценат бирачког тела у односу на становништво Црне Горе непрестано расте  од 2001. године.
- На републичким парламентарним изборима из 2001. године је проценат бирачког тела био мање-више сагласан броју грађана са бирачким правом - казали су из ове НВО. - Анализа удела бирачког тела за државне парламентарне изборе од 2006. па до 2020. године указује да се проценат бирача у односу на број становника непрестано увећавао на територији читаве Црне Горе. И у односу на 2001. годину у 2020. години ћемо имати скоро 15 одсто више бирача у односу на број становника Црне Горе са бирачким правом.

НЕСЛАГАЊЕ БРОЈЕВА

НЕДАВНО излагање Мевлудина Нухоџића, министра унутрашњих послова Црне Горе, као и објављени бројеви са бирачког списка Управе полиције указују на још већа неслагања презентованих бројева са природним прираштајем. Анализа природног прираштаја у последње три године, годишњи раст становништва за 851 особу, не може објаснити ни пораст од 13.962 бирача као ни пораст становништва од 55.875 од 2016. до 2020. Ови бројеви указују да је на годишњем нивоу од 2016. године уписано 3.317 нових бирача и 13.969 нових становника - упозоравају из НВО.

Од 2006. године до 2020. године пораст бирачког тела у односу на становништво са бирачким правом је 10 одсто већи на територији читаве државе.

- Као резултат овог пораста, имамо поједине општине са већим бројем бирача него становника без обзира на бирачко право, као што је случај у Плаву, Гусињу, Петњици и Улцињу - додају из НВО.  
Из НВО су покушали да, упоређивањем природног прираштаја у последњих 18 година, добију реалну слику бирачког тела.
- Разлика у броју рођених и умрлих грађана указује да би популација у Црној Гори у последњих 18 година требало годишње да расте максимално за 1.681 становника (период од 2002. до 2019) или 851 становника (период од 2016. до 2019). Анализа укупног броја становништва Црне Горе за период од 2002. до 2019. указује на годишњи раст становника од 813. У истом периоду од 2002. до 2019. годишњи раст уписаних бирача је 4.574. Ова цифра је у драстичном неслагању са природним прираштајем, као и растом броја становника по подацима Управе за статистику Црне Горе (МОНСТАТ) - наводе из НВО "Не дамо Црну Гору".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)