НА ХЕРЦЕГНОВСКОМ ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ: Адио, друже, сећање на Срђана Кољевића

В.В.

28. 08. 2023. у 19:20

ОВО није комеморација, ово је прича о оправдано одсутном другу и пријатељу, чији су филмови и све што је радио, као редитељ и као професор оставили трага у времену,била је порука Стевана Копривице, председника Света Херцегновског филмског фестивала током програма сећања на Срђана Кољевића који је приређен у Дворани Парк.

НА ХЕРЦЕГНОВСКОМ ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ: Адио, друже, сећање на Срђана Кољевића

Фото: ФФХН

“Адио друже” био је насловљен поздрав  колега и пријатеља Стевана Kопривице, Ђорђа Милосављевића и Маје Тодоровић.

-Та, такозвана смрт намењена за једну другу врсту размишљања, а ми се овдее бавимо Срђаном Kољевићем редитељем, колегом, сценаристом, писцем, хуманистом, човеком који је обележио један период југословенске кинематографије, и ово је наша посвета њему, казао је Kопривица.

Остаје наше сећање на Срђана, његови филмови и генерације студената које је извео рекао је Копривица и додао да је Кољевићев начин „нарације био једноставан, пријемчив и оно што је најважније, емотиван. Ми ћемо се сви сетити његовог великог доприноса и удела у филму “Kругови” Срдана Голубовића који се базирао на аутентичном, бестијалном злочину у Требињу, где је Срђан био један од сценариста, али и неко ко је помагао Срдану на самом терену да се превазиђу неке ствари. Личном храброшћу и достојанством бранио је своје дело и филм”

Посебно емотивно било је казивање Стевана Копривице о филму „Сиви камион црвене боје“-

-Тај филм се бави једним малим, пргавим човеком, који путује на неко своје море. У филму на разне начине долази до мора, а ова једна ружа која је посвећена Срђану, завршиће у нашем заливу, као Срђанов пут до његовог мора, казао је Kопривица.

-Нисам у стању да раздвојим то што би било поетско, професионално, сценаристичко, филмско од онога како сам Срђана доживљавао као пријатеља и колегу. Рекао сам и поновићу, да је Срђан целу једну генерацију, коју годину млађих аутора, сценариста и редитеља посматрао као старији брат, казао је сценариста Ђорђе Милосављевић. Потом је навео да је старији брат био и њему и Срдану Голубовићу, Стефану Арсенијевићу, Милени Марковић и Бојану Вулетићу.

- Старији брат у смислу животног, људског и професионалног искуства које је сигурно сваком од нас у неком тренутку било од користи, или на професионалном или на личном плану.

Некада Кољевићева студенткиња Маја Тодоровић казала је да је Срђан према њима увек имао очински приступ.

- Најдрагоценије је што никада није размипшљао о нашим идејама као о нечему што треба да се гура у смеру у ком он мисли, него се трудио да код нас развије свест о томе шта ми желимо да тај филм буде. То је било јако значајно да већ на другој години стекнемо идеју да морамо да знамо шта радимо и о чему правимо филм - испричала је Тодоровић.

Додала је и да Кољевићеву „врсту духа и духовитости могу да одрже само људи који имају величину да се носе са животом!"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

ЧУДО У БЕОГРАДУ: Руска химна престала да се интонира током доделе злата, а онда се десило - ово (ВИДЕО)