ОДБОРНИЦИ СО ХЕРЦЕГ НОВИ ЈЕДИНСТВЕНИ ОКО ИНСТИТУТА: Седам захтева за Владу и надлежна министарства

Једна од кључних тема 13. редовне седнице СО Херцег Нови била је информација о раду општинске Комисије за праћење стања у Институту „Др Симо Милошевић“. Након вишечасовне, на тренутке жучне расправе усвојено је једногласно седам закључака који ће бити упућени Влади и надлежним министарствима.

фОТО: В.В.

Први закључак односи се на имовину и предлог да се у комуникацији Владе и ресорних Министарства утврди право титулара на земљишту на којем се налази Институт. Подржан је предлог Института упућен Министарству финансија и здравља и  Фонду здравства, о авансној уплати  милион и 250 хиљада евра, а у складу са закључцима Одбора за здравство рад и социјално старање и закључцима са састанка Одбора за туризам. У најкраћем року, не дужем од 15 дана од Владе је захтевана сагласност на Нацрт колективног уговора закљученог између Одбора директора, извршног директора и Синдиката Института.

На списку усвојених предлога је  и захтев за  увећање цена за 40 одсто за услуге које Институт пружа пацијентима преко Фонда здравства, као и захтев да се Влада и Министарство укључе у решавање дуга који Институт има према Југобанци. Једногласно се инсистира да Влада откупи акције од мањинских акциона, а херцегновска СО од Владе тражи и да на основу захтева Синдикалне организације уплати Синдикату помоћ из текуће буџетске резерве.

Председница Синдиката др Марија Обрадовић подсетила је да запослени улазе у пети месец без плате, али упркос повећаном обиму посла улажу максималан труд да пацијентима пруже најбољу услугу, па и  фондовским премда је било предлога да њихов пријем обуставе.

Директор Института, др Саво Марић, оценио је да је добро што је усвојен нацрт колективног уговора, али је следећи потез опет на Влади која треба да га одобри.

-Биће  за менаџмент додатна мука да обезбеди више новца за плате, али  неће бити блокада рачуна због тужби радник рекао је др Марић и подсетио да је Институт и сада у блокади за 200 до 300 хиљада евра.

Одборница Др Тамара Вујовић информисала је да се и пети тендер за продају већинског државног капитала Института Игало може сматрати неуспешним, јер до 8. маја чешка компанија  „Филберт“ није доставила понуду. Новост је да су министри финансија Црне Горе и Србије разговарали о вишемилионском дугу Института према Југобанци а држава Србија је исказала жељу да се укључи у решавање проблема било кроз смештај пацијената или на неки други начин у законским оквирима. Вујовић је објаснила и да је актуелна информација  да мањински акционар Жарко Ракчевић хоће да прода свој пакет акција држави.

-Једна од дугорочних идеја државе јесте да купи додатне акције  а уколико би купила 28 одсто акција највећег мањинског акционара постала би власник више од две трећине  Института  и тада би могла стратешки да управља овом институцијом, казала је др Вујовић.

Вујовић је навела да је  што се тиче стратешког и дугорочног плана решавања проблема Института у оптицају неколико  идеја: откуп акција, приватно-јавно партнерство или контролисана и транспарентна приватизација. 

Одборник Марко Лучић, члан општинске комисије,подсетио је да је дуг Института од 30 милиона евра настао током 30 година владавине ДПС-а, па је питао због чега није урађена екстерна ревизија која би донела пресек стања пословања и  платформу за планирање опоравка Института.

Институт је прича коју је замрсила политика, сматра члан комисије, Никола Радман а верује да ће овај проблем бити решен након нових парламентарних избора.

Одборник Зоран Лазаревић, који је члан и Тендерске комисије упозорио је да не  постоји елементарна  претпоставка о успешности менаџмента, Борда, Тендерске комисије без решавања питања имовине, а не зна се правни статус имовине, односно правни статус Института. 

Председник Општине Стеван Катић прецизирао је да су око проблема Института надлежни Влада, ресорна министарства и одређени државни органи, али да се и локална управа  труди да пронађе решење.

Објаснио је да 44 одсто акција Института, које припадају приватницима, представља држави проблем да реагује кроз директну финансијску подршку. Држава може  помоћи кроз план реструктурирања, а за то  је потребна двотрећинка већина у Скупштини акционара и Одбору директора. У тој двотрећинској већини су мањински акционари, односно власник 28 одсто акција, Жарко Ракчевић, којем, како је казао Катић, план реструктурирања не одговара јер би морао да учествује у том процесу. Уколико не буде учествовао, акције ће му бити смањене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације