КЊИЖЕВНИК НАЈАВИО: Српски културни центар у Никшићу ће носити име Филипа Вишњића
КЊИЖЕВНИК Аћим Вишњић најавио је оснивање Српског књижевног и културног центра у Никшићу који ће носити име епског песника, Филипа Вишњића.
Фото: В.К.
Разлози за овај корак су, како је навео, да се афирмишу нова књижевна дела српских писаца и да у Црној Гори српски ствараоци дођу до изражаја, посебно млади.
-Врата овог центра ће бити широм отворена сваком Србину ствараоцу ма где се налазио под небеским шаром. Интересовање је јако велико јер су људи у великом проценту незадовољни.
Тврдим да се ни на једној одржаној књижевној манифестацији у Црној Гори и Никшићу, није могао појавити неко осим окторисаних писаца који за себе сматрају да су његошолози и да су незаменљиви.
Овај центар биће епицентар књижевног и културног српског света. Имамо амбицију да покренемо издавачку делатнст и да афирмишемо младе писце а не неке привилеговане људи који не само да нису прави писци него су просто речено – пискарала, саопштио је Аћим Вишњић који се нада да ће са градским властима у Никшићу постићи договор и врло врзо решити питање простора за деловање.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)