ЈОВАН ВУЧУРОВИЋ: Црна Гора последњих година бележи пораст броја миграната

ДЕЛЕГАЦИЈА Одбора за људска права и слободе Скупштине Црне Горе, на челу са председником одбора Јованом Вучуровићем, данас је посетила Центар за прихват у Спужу.

Фото: В.К.

Имајући у виду да Црна Гора последњих неколико година бележи значајан пораст броја миграната и представља транзитну зону на путу ка државама чланицама Европске уније, посета је била добра прилика да се представници одбора, надлежних државних органа, међународних организација са седиштем у Црној Гори и невладиног сектора упознају са поступањем према странцима који траже међународну заштиту смештеним у Центру за прихват, условима који су им обезбеђени и активностима које се предузимају на плану заштите њихових људских права.

Вучуровић је казао да Одбор, у склопу надзорне улоге, посвећује посебну пажњу овој предметној области и да се бави разматрањем положаја расељених и интерно расељених лица.

Он је подсетио да су мигранти овде најчешће у транзиту и да су узроци миграција најчешће геополитичка дешавања, али присутна су и економско-миграторна кретања.

Он је подсетио и да је забележен озбиљнији конфликт миграната са локалним становништвом, када је Заштитник људских права и слобода на терену деловао као медијатор.

Вучуровић се овом приликом интересовао да ли су последњих месеци током транзита или боравка ових лица у Црној Гори забележена кривична дела, да ли су та лица угрожавала безбедност грађана Црне Горе, али и да ли су они били жртве криминалних активности посебно у погледу трговине људима. Такође, упитао је да ли ова лица са дозволом или без дозволе могу да напуштају Центар за прихват и да ли се прати њихово кретање када напусте Центар, да ли међу њима могу бити лица која су осумњичена за тероризам у државама из којих потичу. Интересовало га је да ли надлежни органи и службе Црне Горе имају координацију са страним службама како би се евентуално откриле такве особе. Председник Одбора је закључио да је ова тема последњих месеци ишчезла из фокуса интересовања јавности, али је добро да се испрати стање у овој области.

Ирена Ракочевић, начелница Дирекције за прихват странаца који траже међународну заштиту је саопштила да је ово место на коме су се окупили индикатори поштовања људских права у пракси.

-Људска права странаца који траже међународну заштиту су специфична због ситуационе и унутрашње рањивости, јер им је одузета слобода избора места боравка. На путу од земље порекла до Црне Горе често се сусрећу са изазовима, попут трговине људима, тако да се дешава да упадну у ланац извршења кривичних дјела, казала је Ракочевић. Посебно је нагласила да је Црна Гора у потпуности усагласила нормативни оквир са европским и међународним стандардима у овој области ратификацијом Конвенције о избјеглицама са Додатним протоколима.

Она је истакла да је Европски суд за људска права пре недељу дана дао мишљење због којег ће се мењати Европска регулатива којим је истакнуто да се административни притвор примењује крајње изузетно, уз максимално поштовање принципа правичности и сразмерности. Нагласила је да Црна Гора није имала велике изазове у том погледу иако је 2019. године у Центру у Спужу и Алтернативном смјештају на Конику било око 8.000 лица, а донесена су само два решења о административном притвору. Од почетка ове године у Центру у Спужу и Божају било је око 2.500 лица.

Мирослав Зековић, в.д. генералног директора Директората за управне послове, држављанство и странце у Министарству унутрашњих послова је саопштио да је Црна Гора прихватила међународно-правне обавезе у овој области и истакао да је 2017. године донешен Закон о међународној и привременој заштити странаца који је у потпуности усклађен са европским законодавством. Закон је добио и позитивно мишљење Европске комисије, што је значајан корак у европским интеграцијама Црне Горе.

Састанку су присуствовали и чланица одбора за људска права и слободе, Јелена Божовић, као и заменица Заштитника људских права и слобода Црне Горе Снежана Арменко, в.д. директорица Директората за социјално старање и дечију заштиту у Министарству финансија и социјалног старања Марија Стајовић, секретарка Министарства просвете, науке, културе и спорта Јована Остојић, начелница Дирекције за антидискриминационе политике у Министарству правде, људских и мањинских права Мирјана Влаховић-Андријашевић, саветница за владавину права и европске интеграције у Делегацији Европске уније Фредерике Вуншман, програмска менаџерка за демократију и људска права у Делегацији Европске уније у Црној Гори Младенка Тешић, координатор социјалне политике у Представништву УНИЦЕФ-а у Црној Гори Данило Смоловић, сарадница у Представништву УНХЦР-а у Црној Гори Дарка Минић, представница Црвеног крста Црне Горе Јелена Дубак и представник НВО „Грађанска алијанса“ Павле Ћупић.

Препоручујемо

Црна Гора

0 2

ВУЧУРОВИЋ ОЧЕКУЈЕ РЕКОНСТРУКЦИЈУ ВЛАДЕ: Очекујем да Кривокапић схвати да је изгубио подршку

08. 11. 2021. у 14:52

Црна Гора

1 2

СВЕТИ АРСЕНИЈЕ, ПРИЈАТЕЉ ХРИСТОВ: У манастиру Светог Јована Крститеља – Црнча, код Бијелог Поља, прослављен празник Светог Арсенија Сремца

10. 11. 2021. у 17:46

Црна Гора

0 5

ФРОНТ ТРАЖИ САВЕЗНИКЕ: Да ли ће владајућа већина у Црној Гори преломити око формирања нове Владе

10. 11. 2021. у 07:39

Црна Гора

0 1

ТРАЈЕ ПОТРАГА ЗА ТРИ ОСОБЕ: Црногорска полиција са колегама из региона расветлила пљачку током које је убијен Љубиша Мрдак

08. 11. 2021. у 19:38

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације