ЖИВ ЈЕ БОГ, ЈЕР ЈЕ ЖИВА ВАША ВЕРА: Беседа патријарха Порфирија у порти манастира Ђурђеви Ступови (ВИДЕО)

М. Стевановић

25. 09. 2021. у 19:42

ГРАЂАНИ Берана дочекали су патријарха српског господина Порфирија који ће сутра у манастиру Ђурђеви Ступови устоличити епископа будимљанско - никшићког Методија.

ЖИВ ЈЕ БОГ, ЈЕР ЈЕ ЖИВА ВАША ВЕРА: Беседа патријарха Порфирија у порти манастира Ђурђеви Ступови (ВИДЕО)

Фото: М. Стевановић

Патријарх је пред окупљеним верним народом одржао беседу.

- Ваше блаженство, високо преосвећени брате, преосвећена браћо и господо архијереји, сви присутни по достојанству и о по чину, али изнад свега, браћо и сестре, жив је Бог, жив је Бог у светима својим. Жив је Бог и овде међу вама, жив је Бог у овој светој земљи, иако су многи помислили да су Бога изагнали са ових простора. Али, последњих деценија, а , нарочито недавно, претходне године, показали су да је у овом народу жив Бог, пре свега кроз величанствене човекољубиве, милотворне и молитвене литије које су свој почетак имале управо овде - изговорио је патријарх Порфирије речи који је верни народ пропратио аплаузом.

- Жив је Бог јер је жива и снажна, браћо и сестре, ваша вера, вера свих нас, вера нашег народа и наше цркве, жива је вера у нашем народу, иако многима овде она је сабласан и лудост. А ми добро знамо да је сила и премудрост божија управо у вери у живот и распетог Христа. Зато, вери, која открива да човек нема ништа ако и читав свет задобије, а души својој науди. Вери, која кроз речи светога Јеврема сина потврђује да је важно да знамо ако умремо и пре него што умремо, да нећемо умрети ни кад умремо. Другим речима, да већ унапред кроз веру Христову и заједницу са њим распињемо себе са њим и васкрсавамо заједно са њим. Али, на тај начин показујемо да не постоји ниједна сила од овога света, ни лепота, ни богатство, ни снага, ни било шта што може да замени Христа и нашу веру у њега. Том вером ми се не плашимо ничега, том вером ми се не бојимо смрти, том вером, браћо и сестре, међутим, ми се бојимо самољубља и себичности, егоизма, бојимо се гордости, бојимо се нарцисоидности. Литије које су овде почеле потврдиле су и показале на најдивнији и најчудеснији начин да је жив Бог међу нама.

- Велика је данас моја радост што смо се баш овде сабрали око ове дивне и древне задужбине Немањића и морам одмах на почетку рећи, исто тако, задужбине која је дивно обновљена, и чувана и сачувана домаћинском пажњом и домаћинском руком. Овде је, а сви то боље знате од мене, али нека и други чују и знају, некада служио несаломиви Мојсије Зечевић, саборац и пријатељ Његошев, саборац и пријатељ светог Петра Цетињског, али и припадник највећег српског племена Васојевића. Васојевића, чији је удео у српској историји и култури, до данас, несаберљив и немерљив. Народна песма, као припадника племена Васојевићи, помиње Павала Орловића, а ово наше велико племе колевка је и две српске династије - Обреновића и Карађорђевића. И једна и друга потичу из ових крајева, наши преци, свети преци православни су се у тешки временима напајали са чистог извора Христовог, борећи се пре свега за крст часни и слободу, а то значи, борили су се баш као што сте и ви чинили у наше дане, не само да сачувате и очувате православну веру, него и да покажете и пројавите на све четири стране света истину, правду и љубав те вере. Ту веру као простор присуства и љубави Божије и снаге Божије у овоме свету. И заиста, нигде није постојало кроз веру, разумевање, свога предања и историје, као што је то случај на овим просторима.

- И дар заједништва, и дар слободе, и дар саборности, вековима је напајао душу оних који су овде живели, али и душе свих наших предака, од Дунава до сињег мора.

- Заједно са господом Христом и светим Сином у које се господ наш Исус Христос најлепше у нашем роду огледао. Заједно са нашим предањем, духовношћу, језиком, заједнички нам је и пут спасења и настојање да на земљи будемо људи, а никада да не будемо нељуди.

- Како је говорио наш велики блаженог спомена патријарх Павле, да будемо људи, а не нељуди,  е да би се онда наша душа радовала, и овде, али и у царству небеском. Јер Бог нас, браћо и сестре, томе нас учи Свето Јеванђеље, неће препознати пре свега по тлу и крви, по ономе и по томе ком народу припадамо само билошки, јер ако је то само биолошка припадност, онда је постојање и таквог народа и појединаца у њему започело своје постојање овде, али исто тако има крај овде у историји.

- Неће нас Бог препознавати по томе колики нам је иметак, многи мисле како су силни и моћни, како владају земљама и државама, да су заправо поседници и поља и њива, и река брда и долина, али и људских живота. А ми јеванђељем знамо, да сами себе, да сами по себи, нисмо власници ни свог сопственог живота, али у исто време у заједници са васксрлим и распетим Христом, и када смо најсиромашнији, када немамо ни материјална добра, ни било какве славе, ми постајемо владари света. Јер, умрли смо пре него што смо умрли, а заправо у Христу васкрсли. Томе нас уче и томе сведоче бројни светитељи. Ту близу је свети Василије Острошки. Чега је он био владар, шта је он има, шта је било његово. Ништа, од овога света, а у Христу све је постало његово и он је цар, краљ, владар света. Он је тај чијим молитвама се управљају наши животи по закону Христовом. Па ко је онда моћан, па ко је онда силан.

- Дакле, неће нас препознати Бог само по пуком припадању неком народу или колики иметак имамо, нити по томе неће одлучивати о нама за кога гласамо, да ли живимо у овој или оној држави, или смо становници овога или онога града. Бог ће нас препознати и судити нам само у зависности од тога да ли слушамо и да ли се трудимо, макар и слабашни и немоћни, да творимо, вољу његову и да живимо по закону његовом. Рећи ћу то овде, пред вашим лицем, али више опет да чују други, они који данас говоре да црква има претензије у односу на неке територије, да угрожава нечији суверенитет, да се бори за власт од овога света или да има било какве сличне тежње. Ти који то говоре обмањују народ, нас заварати не могу јер ми смо сабрани око светиње светога Георгија, али многи, наша браћа, наши сродници, у којима још није проклијало аутентично семе вере, бивају завођени, а дух литија показао је какав треба да буде наш став. Нека буде ко шта хоће, нека се осећа да припада ком хоће народу, ма колико ми понекад мислили другачије, рекао сам у Подгорици, а неко је критиковао, вели "није изговорио црногорски народ". Нека буде ко год хоће Црногорац, а онај не само који хоће, него који зна своје корене, своје стабло, плодове, Васојевићевог стабла, зна и хоће да припада српском народу.

- И ипак, још једном, али то не значи да ми не прихватамо, не разумемо, не поштујемо, не грлимо и оне које живе поред нас, а декларишу се, осећају да су Црногорци. У цркви Христовој, међутим, не само да нема Србина и Црногорца, него нема Грка и Јеврејина, нема Албанца и Хрвата, нема апсолутизовања биолошких контекста свога постојања. Само онај који је оплеменио себе Христом, он је употребио тај дар да припада једном народу као одскочну даску, да преображавајући се у свом народу, упознавајући најпре себе, може да постане способан да се отвори за другог, да заволи за другог и прихвати другог онаквог какав јесте. А онај који не зна ко је, не зна себе, он напросто не може упознати никога нити волети икога.

- Волети себе, волети све као дар Божији могуће је само у Христу и кроз Христа. Зато, дакле они који своје амбиције и свој однос према животу и другим људима, хоће да припишу другима, у нашем случају нама, неке своје сопствене жеље, страхове, властољубље не прписују цркви, јер промашили су. Наша света црква има, ако хоћете, само једну стратегију, једну политику, само један животни став и оријентир - То је, бити једно са богом, читавим својим бићем, али у Богу и са Богом, и кроз Бога тежити и чинити све да будемо једно и са другим, са другим као са својим комшијом, као са својим суграђанином и рођаком, са другим као са својим сународником, а онда и са другим као и са сваким народом.

- То је путања од бити једно са најнепосреднијим својим ближом до бити једно у Христу са читавим светом. Данашњи величанствени скуп показује пуноћу цркве и њено јединство, и љубав која није нити може бити омеђена, никаквим међама и државним границама. Јер, као што не постоји видљива граница између овог и оног света, тако и овде, на земљи, истинску љубав коју осећамо једну за друге, а Бог нам ју је даровао, не може зауставити никаква граница, ма ко поставио ту границу.

- Цркву не можемо поистоветити ни са једном политичком или било каквом државном границом. Нема, дакле, у цркви границе између неба и земље и границе цркве се не могу мењати кад год се промене границе држава. Једино што је апсолутно у свету, у вечности јесте живи Господ, све остало је променљиво и релативно. Државе постају веће и мање, а нас не интересује да ли се нека држава смањила, или увећала, ми знамо да Христос и црква надилазе сваки границу и не постоји устројство и сила од овога света која може променити устројство цркве. Наша помесна црква, Српска православна црква, је аутокефална црква, она има своју канонску јурисдикцију коју не прописује нико осим сабора свих помедних црјкава. Наша Српска православна црква као аутокефална црква јесте у јединству са свим помесним православним црквама и она припада једној светој Саборној апостолској православној цркви. И у том смислу немамо ништа против, нека се свако организује у било коју врсту молитвене заједнице ако то њему одговара, и под условом да не угрожава било кога, нити елементарнои људско достаојанство. Али било која молитвена заједница тако организована не може бити у јединству и није у јединству са пуноћом васељенског православља и као таква не може никада украсти идентитет православној цркви која има своју канонску јурисдикцију на овим просторима.

- Ово истину може да разуме само онај који је чистог срца, који жели да буде у јединству и заједници са Господом нашим, а онај кога су овоземаљске моћи опиле толико да су му чула обамрла и помрачена не може да појми колико је непријатељ заправо самоме себи. Но, и за такве смо дужни да се молимо и позивамо  да буду међу нама, прихватимо их као браћу најрођенију јер они јесу заиста наша браћа. Ми, браћо и сестре, ви и ја, сви заједно сабрани, у овој епархији, језиком мржње не смемо општити, не смемо одустати од љубави, не смемо никога никада и низбигчега избацити из нашег срца. Љубављусе морамо борити, да и онима који су далеко од нас, зато што то они хоће, ами бисмо желели да смо заједно са љима, њубављу се морамо борити, пре свега да у њима молитвом буде пробуђено зрно вере коју је бог посејао нашег ћобека.

Опет да се сетимо светог патријарха Пвала који нас је учио - Ко победи себе, тај је побдеио свет. Ко победи егоизам, самољубље, ко победи лаж у себи, тај је победио читав свет. Није нас обесхрабрило ни када нам нису дали да уђемо у нашу рођену кућу, Цетињски манастир, да служимо службу и на тој служби у трон уведемо митрополита цетињког нашег митрополита Јоаникија.

- Неко је хтео мењајући тезе да оно што из вере извире, оно што из смирења извире, из литија онога народа, то је хтео да покаже и прикаже као насиље. А заправо, насилним путем, најбруталнијим путем, хтео је да спречи да уђемо у нашу кућу, притом ништа немамо ни против тога да су они против, али да нас спречавују на силу да уђемо у нашу кућу, знамо да је то подвала која је хтела да прикаже цркву нашу, и тај глас се ваља у ове дане, овим просорима, као звор свих невоља, извор свакога зла и наравно, када прогласие некога да је сам по себи зао, онда дајте легитимно право свакоме ко хоће да том заменом теза проглашеног злим елиминише.

- Створен је један конструкт, виртуелна стварност која је проглашена за  чињеницу и против ње се дигао читав свет. Кад кажем читав свет, мислим на свет идеологија, свет политикански, свет који гледа на обичног човека искључиво као на средство, на глас који треба да урврди његову власт, која без корена Христовог постаје своја супротност. Врло брзо се показује и показаће се ко је ту лаж, а ко је истина. Ми знамо да је истина пут и живот Христос, а он је међу нама, и у Цетињском манастиру и сада и тада био. Нисмо имали право да не извршимо дело цркве, да после много векова будемо ми они који ће одустати, окренути леђа сопственој кући, пристати да не устоличимо митрополита, на оном месту где су увек устоличавани и где ће увек, до свршетка света бити столица митрополита црногорско пирморски канонског правоаславља, у овом случају канонске Српске православне цркве.

- И ми смо, молећи господа за мир за оне који нас нападају служили свету литургији и устоличили митрополита Јоаникија онако како ваља. Ви сте, својим непристајањем на наасиље спасли образ оних који су посегли за насиљем. Надам се да су и многи међу њима препознали љубав Христову и у себи божанску љубав те да су и неки од њих вечерас овде са нама и да ће сутра бити на служби божијој. И ето нас опет заједно, драга браћо и сестре, да се радујемо једни другима и да поручимо свима - Христос је господ наш, због њега се боримо и њему се клањамо, он одређује наш пут, наш циљ, он поставља систем вредности по којима живимо. 

БОНУС ВИДЕО - ХУЛИГАНИ УНИШТАВАЈУ ЦЕТИЊЕ Комите праве хаос

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)