НА ВРАЧАРУ НЕМА ГРАДЊЕ: Крунски венац и Светосавски плато нове културно-историјске целине
ЈОШ две просторне културно-историјске целине у главном граду биће убудуће изузете од инвеститорске градње.
Влада Републике Србије прогласила је Крунски венац и Светосавски плато за заштићена подручја. Тиме ће број подручја која су у последње четири године препозната као део културног наслеђа порасти на девет.
За део Врачара грађевинарима је стављен вето. После проглашења Смиљанићеве улице за културно-историјску целину, у њеном престижном друштву нашле су се још две локације.
- На овај начин сачувано је културно наслеђе од инвеститорске градње - рекао је заменик градоначелника Горан Весић.
- Од 2017. године до данас, Влада Републике Србије је на предлог Града Београда прогласила девет просторно културно-историјских целина у нашем граду. То су историјско језгро Београда, Теразије, Професорска колонија, подручје уз Улицу кнеза Милоша, Смиљанићева улица, Церак, Нови Београд, Крунски венац и Светосавски плато.
РЕКОНСТРУКЦИЈА
ПРЕМА најавама Горана Весића, само током 2021. почиње реконструкција важних објеката који се налазе под заштитом Завода за заштиту споменика културе. Реч је о Капији Карла Шестог и Зиндан капији на Београдској тврђави, обнови павиљона "Цвијета Зузорић" и зграде бивше Војне академије и претварање у Музеј града, реконструкцији сцене "Бојан Ступица", Позоришта "Дадов", реконструкцији Позоришта "Бошко Буха". Осим тога, у заштићеном историјском језгру престонице биће уређено око 80 фасада.
Према речима другог човека престонице, у Београду пре тога, од 1990. године до 2017. године, није проглашена ниједна просторна културно-историјска целина.
- За три године урадили смо више него сви који су се бавили заштитом културне баштине у Београду претходних 27 година година, од 1990. године - подсетио је Весић.
Крунски венац обухвата улице Тополску, Петроградску, Крунску, Војводе Драгомира и делове Милешевске, Максима Горког и Новопазарске. Како су саоштили из Завода за заштиту споменика културе, реч је о ширем градском центру, претежно стамбене намене, који се у урбаном смислу формира у првим деценијама 20. века. До тада, подручје је било покривено ливадама.
- Целина и појединачни објекти поседују културно-историјску и архитектонску вредност као сведочанства урбанистичког, економског и социјалног развоја престонице у периоду између два светска рата, али и одређеног стила живота његових житеља - наводе у Заводу.
Када је реч о Светосавском платоу, оно је место два преломна догађаја у српској историји - спаљивања моштију Светог Саве и Првог српског устанка. Простор има симболичне, меморијалне, културно-историјске, архитектонско-урбанистичке и уметничке вредности.
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)