ОДЕ ЖИВОТ "У ЦЕЛИНИ И ЦЕЛОСТИ": Напустио нас је Жика Обретковић, једна од урбаних легенди Београда

З. НИКОЛИЋ

28. 04. 2021. у 09:20

ВЕСТ о одласку Жике Обретковића вероватно неће разочарати млађу генерацију Београђана, ону која стасава на друштвеним мрежама, али старије ће, вероватно - погодити.

ОДЕ ЖИВОТ  У ЦЕЛИНИ  И ЦЕЛОСТИ: Напустио нас је Жика Обретковић, једна од урбаних легенди Београда

Фото В. Данилов

Жика није био међу највећим домаћим песницима нити "умотворцима", али је био једна од легенди овог града, човек којег су Београђани знали као аутентичну појаву која их је увесељавала.

Пре четири деценије, Обретковића је у етар лансирао Милован Илић Минимакс, аутор култне емисије "Туп туп" на Радио Београду, која је двочасовно одушевљавала Београђане сваке недеље.

Тада је Минимакс тражио оригиналне људе, а Жика је, свакако, био међу њима.

Његови стихови, који су на неочекиван и духовит начин осликавали радио-емисије, били су у монтипајтоновском духу, тако да су збуњивали публику: Разлика између "црних и белих медведа је у томе што бели медведи једу сира, а црни - катанце!".

Жика је свакоме умео да објасни живот "у целини и целости", како се звала и једна од његових седам збирки поезије.

Биографија

ЈУНАК ове приче рођен је у месту Нересница, у близини Кучева. Иако су га сви знали као Жику, име му је било Живадин.

Још у старој Југославији, у Дубровнику су га препознавали по посебној мајици, на којој је писало "ЏЕНС БОНД 007". Истина, кандидовао се неколико пута и на изборима за председника Србије, али му тај посао није уродио плодом.

Живот у овом граду је одвајкада чудан. Никада не знате шта ће вас "стрефити". Управо стога, остаје питање да ли је Жика био визионар, или обичан несрећник који је тумарао градом, од Скадарлије па дуж Нушићеве улице, обучен у шарено одело - и смејући се свима нама.

Неизбежни део његовог наступа била је фрула, коју је стално вуцарао са собом, правећи сасвим "пристојну" какофонију неочекиваних тонова.

Суштина постојања Жике Обретковћа у нашем граду је јединствена. Ако ћемо поштено, ни ми ни он баш нисмо били начисто да ли неким догађајима треба да верујемо или да им се подсмевамо.

Тек, у старачком дому Жика је решио да напусти свој Београд, да оде тамо где га чека Минимакс, ка неком времену од пре неколико деценија, које је - ипак - вероватно било боље него што је то ово, данашње.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)