ДЕПОНИЈЕ НА ПРИВАТНИМ ПОСЕДИМА "ЗАШТИЋЕНЕ": Нелегалних сметлишта и "топионица" има све више, а решења нема

Ш. Маровић

27. 03. 2021. у 10:40

ГРАД Београд деценијама има велике проблеме са дивљим депонијама и чак "топионицама", који је, како потврђују у Секретаријату за заштиту животне средине, све већи.

ДЕПОНИЈЕ НА  ПРИВАТНИМ  ПОСЕДИМА ЗАШТИЋЕНЕ: Нелегалних сметлишта и топионица има све више, а решења нема

Фото Н. Скендерија

Тешка несрећа на депонији на Чукарици, када је седморо деце тешко повређено од струјног удара, а један дечак касније подлегао повредама у Тиршовој, поново је скренула пажњу на уништавање животне средине.

Како за "Новости" кажу у Секретаријату за заштиту животне средине, кад се започне уклањање нелегалних депонија, испливају разне "зачкољице".

- У складу са Законом о управљању отпадом, сваке године пописујемо и правимо планове за уклањање дивљих депонија са јавних површина града Београда. Они се спроводе у складу са средствима са којима располажемо. Помоћ у евидентирању сметлишта пружају грађани својим пријавама, инспекцијски органи донетим решењима и ЈКП "Градска чистоћа" евидентирањем кроз свој свакодневни рад.

Највећи број дивљих депонија налази се у приградским општинама, где се већином баца грађевински материјал и шут. Ипак, сличај истовара више од 20 тона пилећих ножица на празне ливаде дуж Водоводске улице у Сурчину показао је да несавесни грађани не презају од казни и санкција.

- Број дивљих депонија расте из године у годину и поред чињенице да се редовно уклањају - истичу из Секретаријата.

- Проблем је што се доста њих поново створи на тек очишћеним локацијама. Тренутно немамо евиденцију колико "топионица" постоји у граду, а њихова позиција углавном је везана за локације дивљих депонија и постојање неформалних ромских насеља. Да би депонија постале прошлост, предузимају се мере у виду физичког обезбеђивања очишћених локација, постављају се баријере где је то могуће, појачан је инспекцијски надзор.

ПАЉЕЊЕ ГУМА

УЗ ДЕПОНИЈЕ, и такозване топионице представљају право легло заразе и изазивају најтеже форме болести. Најчешће се спаљују гуме и каблови, као и бела техника, што доводи до велике емисије штетних честица у ваздуху и утиче на живот свих грађана престонице. Већина топионица, од којих се касније добијају гвожђе и бакар, ради нелегално, без потребних папира и сагласности надлежних органа.

Према наводима Секретаријата, највећи проблем је што се велики број сметлишта налази на површинама која су у власништву физичких или правних лица, као и Републике Србије, на којима град и ЈКП "Градска чистоћа" немају законски основ за предузимање радњи уклањања дивљих депонија и у том случају надлежност предузимају комунална, еколошка и грађевинска инспекција који налажу власницима узурпираних парцела да уклоне депоније.

- Правно лице не може да поседује легалну депонију, а што се тиче такозваних топионица, за њих се не издају дозволе нити су Законом регулисане - наводе у Секретаријату.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

СЛУЧАЈНО САМ САЗНАО ДА ИМАМ ЛЕУКЕМИЈУ : Бившем водитељу Пинка живот се преко ноћи окренуо