УКИНУТА ШИРИНА ГРАДА: Вишеспратнице Новог Београда некада су представљале наговештај новог доба

Зоран Николић

31. 12. 2020. у 21:30

УКИНУТА ШИРИНА ГРАДА: Вишеспратнице Новог Београда некада су представљале наговештај новог доба

Фото: Архива

КАДА су подизане вишеспратнице на Новом Београду, почетком седамдесетих година прошлог века, представљале су врхунску атракцију и наговештај новог доба.

Био је то грађевински искорак ка много бољим временима. Начин становања у главном граду био је знатно измењен и осавремењен, а био би и вреднији поштовања да је очувана првобитна идеја ондашњих урбаниста и пројектаната.

Све то је пало у воду када је надвладао "инвеститорски урбанизам" који смо касније "уприличили" свом граду, тако да су многа здања умештена у слободне просторе који им, по урбанистичкој логици ствари - не би припадали.

Одмереност

Новобеоградски блокови "21", "22" и "23" са једне стране, и "28", "29" и "30" са друге - чинили су велику урбанистичку целину која је имала своја важна правила. На самом рубу који чине овај велики правоугаоник налазе се солитери, а унутрашњост сваког од блокова понаособ подразумевала је тржне центре, школе и обданишта.

Све је осмишљено тако да аутомобили не могу да уђу у централни део, што до данас није испоштовано.

Нови Београд је у старим замислима био шири, ведрији и пространији.

Ови кадрови подсећају на његово настајање, када су прављени блокови "21" и "23".

Било је то време када је Улица Милентија Поповића имала само две траке, Центар "Сава" је био тек међу визијама будућих градитеља, а иза "Шест каплара" полако је ницало здање основне школе. У прво време је та школа носила име по Јосипу Брозу Титу, да би данас била именована по песнику Јовану Дучићу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

miami

01.01.2021. 15:35

Autor teksta ne razume da urbanizam pre 70 godina nije civilizovan I savremen urbanizam. Ne razume da se grad siri I da Novi Beograd nije vise periferija za takve blokove. Takodje ne shvata sta je savremeno, a to su visespratnice male u osnovi sa mnogo zelenila na placu, a ne monstrumi od betona, gde je zivot nehuman. Investitorski urbanizam ne postoji u Beogradu, jer da postoji Beograd bi bio razvijen kao Majami, Cikago, Varsava ili Bratislava. Postoji ilegalna nadogradnja, upravo zbog urbanista.