ПОРОЦИ ИЗ БИВШИХ ВРЕМЕНА: Како су наши преци упражњавали цигарете и алкохол, а истовремено се борили против њих

З. НИКОЛИЋ

26. 12. 2020. у 09:00

СТАРИЈИ људи се често сећају "добрих, старих времена", али сећања често умеју да "надувају" гламур из протеклих деценија. Психолози ће вам рећи да је време нечије младости увек доба којег се радо сећају, осветљавајући га најведријим успоменама.

ПОРОЦИ ИЗ БИВШИХ ВРЕМЕНА: Како су наши преци упражњавали цигарете и алкохол, а истовремено се борили против њих

Фото: Архива

Старе фотографије вратиле су нас у време од пре неколико деценија. У овом времеплову помогле су нам колеге из Фотодокументације "Борбе" чија архива нас је вратила у Београд из седамдесетих година, као и међу деценије које су уследиле.

Овог пута враћамо се јединој неуништивој категорији сваког друштва - а то су пороци. Многи и данас проклињу дан када су запалили прву цигарету, а затим наставили са уживањем у дуванском диму. Још више је оних који не знају да је овај порок пореклом са северноамеричког континента, и да су га Колумбови наследници преузели од индијанаца и пренели у Европу. Тада су почеле да горе прве луле, цигаре и цигарете.

Фото: Архива

У савремено доба трендови налажу да се пушачи прогнају из друштва, јер димом угрожавају непушаче, а и себе саме. Међутим, савремено друштво се на планетарном нивоу окренуло свему што је профитабилно, а поготово пороцима друге врсте којима је склон наркомански део популације, тако да се морална компонента овог дела приповести озбиљно доводи у питање, али то је, дабоме, нека друга прича.

"Енглезовац" за непорочне

Велики британски добротвор који је оставио дубок траг на Београду 19. века, Френсис Мекензи, био је "кривац" што је део изнад Славије био прозван "Енглезовац". Иако Шкот пореклом, "заслужио" је да га Београђани третирају као Енглеза, надевајући овом делу града надимак по њему.

Мекензи је откупио део који се звао Симићев мајур, представљао је периферију ондашњег града, затим је поделио на плацеве и продавао их повољно под условом да нови власник обавезно на плацу изгради чврст, зидани објекат, а не некакву уџерицу од несолидног материјала.

Још један разлог што се сећамо овог човека био је у томе што је био један од оснивача Друштва трезвењака. Инсистирао је да сви његови будући купци немају никакве везе са алкохолом, да буду непушачи, и да тако, "чисти од порока" могу да настане овај део града, који се, према данашњим мерилима простирао негде од Његошеве улице, па навише, ка горњем делу Славије, где се и данас налази улица посвећена управо њему - Мекензију.

Овога пута враћамо се борби наших претходника против дувана и дима. Једна од акција одигравала се тако што су тадашњи београдски медији озбиљно покушавали да се супротставе пушачима. И заиста, у то време се често и озбиљно састанчило. Било је то доба другачијег друштвеног уређења, када су чести састанци чланова Савеза комуниста Југославије били одржавани у сваком озбиљном предузећу. Уз њих, руководства различитих организација удруженог рада, синдиката и којекаквих самоуправних чинилаца често су одржавала састанке, када је на столу обавезно била пепељара, а пушачи су сале за састанке пунили дуванским димом.

Чак су и чекаонице у домовима здравља, банкама, поштама и сличним јавним институцијама имале озбиљне пепељаре на металним постољима, али су и тада пушачи неретко, баш као и данас, остављали бројне опушке на градским тротоарима и саобраћајницама.

Обичај да се пикавац избаци кроз прозор аутомобила био је део свакодневног фолклора.

Једна од "побуна" против "пушачког терора" остала је забележена објективом једног од фоторепортера "Новости" у време када је пропагирана "Прва непушачка улица у Југославији".

На улазу у Трг Републике, баш испред једног од најпопуларнијих тадашњих биоскопа - "Јадран", направљена је "Прва непушачка улица". Разапет је велики, платнени натпис, а фотографи су имали посао да забележе овај, касније ће се испоставити, прилично неуспео експеримент.

Вешт сниматељ је успео и да овековечи човека са цигаретом у устима и качкетом на глави, који се у кишном дану чуди неочекиваном натпису.

Фото: Архива

Љубитељи чашице имали су "своју територију", мада су љубитељи кафана и цигарета најчешће иста "циљна група". Ако занемаримо ове сурове, економске термине, сетићемо се да је југословенским тржиштем, поготово на овој, српској страни доминирао "вињак", који је и данас остао у тренду.

Међу омиљеним жестоким пићима тог времена доминирао је и "Домаћи бренди", али и "Домаћа ракија". Из западних република на југословенско тржиште стизао је "Баделов бренди", као и "Векија ромања". Тадашњи стручњаци за маркетиниг, који је тек био у повоју у Југославији, често су истицали слоган "Пиј мало, пиј добро". Невезано за производе које су истицали, а ова прича нема намеру да икоме прави рекламу, трудили су се да потисну порочни део приче који је неминовно носио сваки од поменутих производа.

Цигарете и реке

Најчешћи "брендови" југословенских цигарета добијали су имена по рекама. Тако су биле популарне "Морава", "Драва", "Зета", и дабоме, "Дрина". Уследили су и нови називи, интонирани на светски и европски начин, па су своје име добијали "Партнер", "Бест", "Супер филтер"... А потом су познате светске компаније заузеле овај простор и тржиште са именима цигарета за која данас, углавном, и не знамо шта значе нити по коме су назване.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

"ОКО МЕНЕ ШПРИЦЕВИ, СЕКТЕ" Бане објаснио зашто је морао да пусти децу да оду код мајке

ИСТАКНУТИ глумац Бане Видаковић, који је пре три године осуђен због недозвољеног држања хероина за личну употребу, говорио је о породици и деци коју је, каже, управо због наркотика склонио из Србије.

29. 03. 2024. у 08:36

Коментари (0)

ЕКСКЛУЗИВНО: Погледајте шта полиција ради у кући Данкине мајке (ВИДЕО)