"БЕЛИ МЕДВЕД" ЗАСИЈАЋЕ ДОГОДИНЕ: Завод за заштиту споменика добио средства за пројекат реконструкције најстарије куће у Београду

С. Видачковић

08. 11. 2020. у 10:34

НАЈСТАРИЈА кућа у Београду, кафана "Бели медвед", која се налази у земунској Улици Василија Василијевића, биће обновљена следеће године. Иако је пројекат санације здања које датира из 18. века требало да буде готов ове године, пандемија вируса корона успорила је реализацију овог плана.

БЕЛИ МЕДВЕД ЗАСИЈАЋЕ ДОГОДИНЕ: Завод за заштиту споменика добио средства за пројекат реконструкције најстарије куће у Београду

Фото П. Милошевић

Завод за заштиту споменика културе Београда конкурисао је за добијање средстава од Министарства културе и информисања за финансирање или суфинансирање пројеката из области културног наслеђа која би била уложена у обнову кафане "Бели медвед".

- Објекат је девастиран и неопходне су хитне интервенције, како би био враћен у функцију - кажу, за "Новости", у Заводу. - Средства су добијена у октобру и сада може да почне израда пројекта санације, реконструкције, рестаурације и адаптације, после чега ће бити познато колико новца треба за извођење радова.

Здање "Бели медвед" је најстарија сачувана кућа на простору старог земунског језгра и једина је из турског периода, пре 1717. године. Истовремено је и најстарија зграда у српској престоници. Грађена је у бондруку, односно од дрвета и опеке, на нагнутом терену. Двојне је намене, на спрату су станови, а у приземљу локали. Доњи део је отворен ка калдрмисаној улици, а на спрат се улази преко дворишта, ограђеног зидом.

Фото П. Милошевић

- У приземљу је била кафана "Код медведа", односно "Бели медвед" - објашњавају надлежни из Завода. - Налази се у просторно културно-историјској целини која је утврђена за добро од великог значаја и једини примерак сачуване балканске архитектуре у овом издању. Јединственост овог објекта препоручује га за презентацију и дегустацију вина сремског подручја.

Кафана "Бели медвед", која је под заштитом Завода, национализована је 1948. године, а радила је све до шездесетих година прошлог века. Откако је на угоститељски објекат стављен катанац, здање пропада, фасада је била ишарана графитима, који су уклоњени. С обзиром на то да се налази на атрактивној локацији, у насељу Ћуковац, недалеко од земунске Главне улице и театра "Мадленијанум", могуће је да ће после обнове овде поново бити кафана. Да ли ће угоститељски објекат неговати традицију и покушати да оживи дух старих времена или ће модерним ентеријером привлачити млађе генерације, одлучиће закупац.

ВИНАРИЈА У СТАРОМ ЛАГУМУ

ПОД зградом је ископан лагум са два крака дужине 10 и 14 метара и озидан опеком. Власници кафане некада су користили лагум као вински подрум, јер је унутрашња температура погодовала очувању вина. Хроничари престонице бележе да се лед са Дунава доносио зими у лагуме, који је посипан сламом да се што дуже одржи и не истопи, као замена за данашњи фрижидер.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

СЛУЧАЈНО САМ САЗНАО ДА ИМАМ ЛЕУКЕМИЈУ : Бившем водитељу Пинка живот се преко ноћи окренуо