МАПИРАНО СВИХ 435 КУЛТУРНИХ ДОБАРА: Завршена и последња фаза пројекта уноса непокретног наслеђа стручних тимова Завода за заштиту споменика

Г. НОВАКОВИЋ

26. 10. 2020. у 15:22

МАПИРАНО СВИХ 435 КУЛТУРНИХ ДОБАРА: Завршена и последња фаза пројекта уноса непокретног наслеђа стручних тимова Завода за заштиту споменика

Кнез Михаилова улица

ЗАВОД за заштиту споменика културе током ове године завршио је последњу фазу пројекта мапирања непокретног културног наслеђа београдских општина и јавних споменика, који је покренут 2018.

Израдом мапа Гроцке, Барајева, Чукарице, Раковице и Обреновца, суграђанима је у дигиталном издању доступан увид у локалну културну баштину. Досад су штампану верзију доживеле мапе општина Савски венац и Земун, док је недавно потписан и протокол са Старим градом којим је прецизирано штампање и њихове карте са највише споменика културе и споменика у јавном простору - чак 148.

На географско-топографским мапама презентована су културна добра са својом локацијом, визуелним приказом и сажетим описом, као и сви споменици у јавном простору. Циљ је да се заједница упозна са споменичким наслеђем у непосредном окружењу, али и да се истакну значајне културно-историјске тачке на свих 17 општина, као и да се мапа употреби у туристичке сврхе.

- На мапи је представљено комплетно културно наслеђе наше престонице, са тачно уцртаним позицијама свих 435 непокретних културних добара која су у надлежности Завода - рекли су нам из ове установе. - Издвојени су туристички центри нашег града попут Топчидерског парка са Конаком кнеза Милоша, Светосавског платоа, универзитетског центра дуж Булевара краља Александра, управног центра уз Улицу кнеза Милоша са Вазнесењском црквом, дворског комплекса на Дедињу, опсерваторије на Звездари, Косанчићевог венца, Кнез Михаилове улице, Скадарлије, Копитареве градине или Грочанске чаршије.

РЕАЛИЗАЦИЈА

ТОКОМ прве године реализације пројекта урађене су мапе Старог града, Савског венца, Врачара, Палилуле, Земуна и Лазаревца. Наредне 2019. године, унети су непокретна културна добра и јавни споменици општина Сурчин, Сопот, Младеновац, Вождовац, Звездара и Нови Београд.

Под ингеренцијом Завода за заштиту споменика културе града Београда су они јавни споменици који су утврђени за културна добра, или се налазе у целинама које су под заштитом. Укупно је 435 културних добара и 171 добро под претходном заштитом.

- Један од најранијих примера споменика и прекретница у подизању новог типа меморијалних обележја је споменик устаницима палим за ослобађање Београда 1806. године, који се налази у Карађорђевом парку. Најзначајнији споменици културе су они који уживају статус културног добра од изузетног значаја за Републику Србију. Један од њих је споменик на месту смрти деспота Стефана Лазаревића, Црквине, Младеновац, који је истовремено и јавни споменик - кажу у Заводу.

Иначе, последњих неколико година, Завод из сопствених извора финансирања ради на обнови споменика у јавном простору. Списак обновљених монумената није мали, а само неки од њих су: Oсматрачница врховне команде српске војске са солунског фронта у Пионирском парку, Спомен-чесма у Реснику, Споменик Степи Степановићу у Кумодражу, Споменик захвалности Француској у парку Калемегдан, и Спомен-биста краља Петра I испред ОШ "Краљ Петар I".

НЕЗНАНИ ЈУНАК И ДАЉЕ НА ЧЕКАЊУ

СПОМЕНИК Незнаном јунаку чека на обнову годинама. Његово стање је забрињавајуће, о чему су "Новости" недавно писале. Како су нам тада рекли у Заводу, план је био да комунална предузећа заједничким радом учествују на санацији.

Међутим, осим спорадичних радова, као што је поправка дела светиљки или пута, реконструкција још није на видику.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)