КВАДРАТИ СУ НА ЦЕНИ, ПА И КАД СУ НЕЗАВРШЕНИ: Да ли напуштена градилишта у Београду имају потенцијал?

Јелена Динчић

24. 10. 2020. у 09:45

КВАДРАТИ СУ НА ЦЕНИ, ПА И КАД СУ НЕЗАВРШЕНИ: Да ли напуштена градилишта у Београду имају потенцијал?

Фото: М. Анђела

ВИШЕСТРУКИ су разлози за то што "вечита градилишта" која нису предмет реституције годинама стоје незавршена, или су под кровом али са катанцем на вратима.

Углавном се као главни кривци наводе стечај или банкрот инвеститора, као и немогућност добијања употребне дозволе. Од ових објеката, који су само мртав капитал, штету нема само власник, већ и држава и Град.

Према речима професора др Бранислава Ивковића са Грађевинског факултета, напуштена градилишта нису напуштена инвестиција, и у њих се свакако исплати улагати.

НЕ ЗНА СЕ БРОЈ

ЗВАНИЧНИ податак колико је напуштених градилишта у Београду не постоји. Према јединим и сигурно застарелим подацима, та бројка је око 500 градилишта и скоро пола милиона напуштених квадрата. Министарство грађевинарства и инфраструктуре наложило је општинама да ураде попис, међутим 2018. је надлежност за то прешла на градску грађевинску инспекцију, и до данас података - нема.

- Штета је да нешто што је неки инвеститор започео, па из неког њему познатог разлога прекинуо радове, остане празно и незавршено - објашњава за "Новости" професор Ивковић.

- Напуштена градилишта ником не одговарају, и нико нема добитка од њих, не наплаћује се порез на имовину, а ни порез од делатности које би у пословном простору, да је приведен намени, могле да се одвијају.

Према речима професора Ивковића, како би се решио овај проблем, неопходно је кренути од локалних самоуправа, које морају да направе тачну евиденцију објеката у изградњи на својој територији. Али и да се нађе начин да се спречи да у будућности добијамо нове објекте чија се изградња не завршава деценијама.

- Град мора да покрене иницијативу да општине ураде попис свих напуштених квадрата у Београду, да се утврди на којим све локацијама и у којим деловима града постоје ови квадрати - додаје наш саговорник.

- Затим, када се начини списак, надлежне градске службе морају појединим олакшицама да омогуће новим инвеститорима који желе да улажу да заврше започете радове. То су углавном градилишта на атрактивним локацијама којима треба дати поновну шансу и од којих би сви профитирали. Завршетком објекта добијате могућност да се унутар њих запосле људи, самим тим се повећава број радних места и покреће се локација на којој се налазе.

Фото: М. Анђела

Напуштених и никад усељених квадрата има од периферије до центра, драгоцени и скупи простори стоје неискоришћени, уложено пропада. Закон о планирању и изградњи, који је донет ове године, прописује да грађевинска дозвола престаје да важи најкасније после пет година. Да су прописи добри слаже се и архитекта, професор Факултета за уметност и дизајн, стручњак за ентеријер јавних објеката Зорица Савичић.

- Имамо добре законе и прописе, али их треба и примењивати - на добробит свих. И инвеститора који граде, и града који се уређује, и грађана који у њему живе - објашњава наша саговорница. - Очигледно је да су та градилишта могла дуго да стоје напуштена, јер су постојали услови за то, свуда у свету се за недовршена градилишта плаћа порез као да су радови готови, 

Према речима архитекте Савичић, сва она градилишта која су стала напола су амбијентално недопустива и дају лошу слику града.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

buki

24.10.2020. 11:15

Pre svega treba okončati višegodišnje parnične postupke u kojima su oštećeni kupci kupili stanove u tim nezavršenim objektima čiji je vlasnik bankrotirao, ili šta već je razlog zaustavljanja gradnje. Mogle bi Novosti da se malo pozabave i tim prevarenim ljudima.