ПРОМЕНА НАЗИВА УЛИЦА: Грађанима Палмотић дражи од Кашанина?
УЛИЦУ Милана Кашанина на Старом граду, између Џорџа Вашингтона и Булевара деспота Стефана, Београђани и даље зову по старом и добро познатом имену - Палмотићева.
Фото В. Данилов
Пре две године ова саобраћајница званично је променила назив одлуком Скупштине града Београда, а до тада је била део Палмотићеве улице. На "ћошковима" улице уредно су постављене табле с новим насловом, али на појединим зградама и даље стоји Палмотићева, што ствара забуну код суграђана.
У делу Улице Милана Кашанина на броју 37 налази се Институт за ментално здравље, који на улазу није променио име улице, па на овој установи и даље стоји Палмотићева 37. Такође, прекопута Института на стамбеној згради испод плаве ознаке броја 28 пише Палмотићева. Није редак случај да се овакве ствари дешавају у главном граду, а ове "ситне поправке" које још увек нису обављене умеју да задају праве муке суграђанима. Надлежни нису ажурни по овом питању, па су и наша питања упућена градском секретаријату када ће доћи до измене остала без одговора.
САЧУВАО МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ
ЗАХВАЉУЈУЋИ Милану Кашанину сачувано је Мирослављево јеванђеље, које је он склонио на сигурно за време немачке окупације. Такође, српски интелектуалац је оснивач Музеја кнеза Павла (из којег је настао Народни музеј), Музеја савремених уметности и Музеја фресака.
Дугогодишње и устаљене називе улица у престоници Београђани тешко заборављају, а нове слабо памте и слабо наводе у свакодневном говору. Булевар деспота Стефана и даље зову "29." (некадашња Улица 29. новембра), затим Булевар краља Александра Булевар револуције, Светогорску - Улица Лоле Рибара. А сада је тако и са Улицом Милана Кашанина, коју, изгледа, осим станара који живе у овом делу, нико не зна по овом називу, већ је она и даље за већину - Палмотићева. А ово су само неки од примера из центра града. На периферији је исти случај, па је и локално становништво оданије старијим називима.
Део Палмотићеве је преименован у Милана Кашанина 2017. године. Ова позиција није одабрана случајно. Реч је о делу престонице, наспрам некад култне кафане "Видин-капија", у којој се окупљао крем београдске интелигенције, на чијем је челу био управо Милан Кашанин.
Милан Кашанин био је велики српски интелектуалац, оснивач водећих српских музеја и историчар уметности. Рођен је 1895. у Белом Манастиру, а историју уметности је завршио на париској Сорбони 1923. године.
Фото В. Данилов
Јуније Xоно Палмотић, који је живео у 17. веку, пореклом је из аристократске дубровачке породице, чији су чланови вековима били истакнуте дипломате, песници и драмски писци. Тако је и Јуније, по коме је ова београдска улица почетком двадесетог века добила име, обављао различите дужности у родном Дубровнику. Био је кнез на Мљету, Конавлима и Ластову, познати драматург...
Препоручујемо
Првог викенда у децембру „Чистоћа“ бесплатно транспортује кабасти отпад
05. 12. 2025. у 10:00
ИЗБЕГАВАЈТЕ ОВЕ ПРАВЦЕ У БЕОГРАДУ! Поподневни шпиц узео маха! (ФОТО)
04. 12. 2025. у 16:31
Обавештење о ванредним активностима ЈКП „Градска чистоћа“ за 04. децембар
04. 12. 2025. у 10:00
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (6)