Београд

"АВАЛА" НЕ ОДУСТАЈЕ ОД ГРАДЊЕ У КОШУТЊАКУ: Огласио се инвеститор десет дана после предаје потписа суграђана

С. ВИДАЧКОВИЋ

23. 07. 2020. у 10:37

ДЕСЕТАК дана пошто су представници цивилног сектора на адресу градског Секретаријата за урбанизам и грађевинске послове предали неколико хиљада потписа против сече шуме у Кошутњаку, огласио се Петер Дајко, генерални директор "Авала студиоса", предузећа које је инвеститор пројекта изградње пословно-стамбеног комплекса у градској шуми. Дајко је рекао да према плану изградње пројекат "Авала филмски парк" није у парку Кошутњак, који је у јавној употреби, већ ће градња бити "прекопута".

АВАЛА НЕ ОДУСТАЈЕ ОД ГРАДЊЕ У КОШУТЊАКУ: Огласио се инвеститор десет дана после предаје потписа суграђана

Из "Авала студиоса" објашњавају да се пројекат од 86 хектара планира на простору где се тренутно налазе студији ове компаније, "а који је Улицом кнеза Вишеслава раздвојен од парка Кошутњак". Према њиховим наводима, урбанистички план подразумева и "свеобухватно уређивање тренутно запуштеног и већим делом непроходног простора између улица Кнеза Вишеслава и Милоја Закића, са друге стране Кошутњака на падини ка Цераку." Тај део не припада заштићеној зони кошутњачке шуме.

- Овај простор никад није био у јавној употреби, није одржаван и запуштен је. Планом пројекта изградње филмских студија и пратећих објеката, Београђани ће осим улагања у капацитете за привлачење светских филмских продукција добити 10 нових хектара јавне површине на коришћење. Осим изградње нове основне школе, два вртића и најсавременијих спортских објеката, пројектом ће бити очувана и сва највреднија стабла - кажу из фирме "Авала студиос".

Замољен да прокоментарише саопштење, декан Шумарског факултета у Београду проф. др Ратко Ристић остаје при свом првобитном ставу и поново каже, за "Новости", да "планирано уклањање зелених површина на подручју Кошутњака, без обзира на то да ли су заштићене или не, јесте директна негација интереса већине грађана и покушај задовољења огољеног материјалног интереса појединаца и интересних група".
Подсећајући да планиране активности на урбанизацији простора Кошутњака, уз редукцију зелених површина, представљају негацију свих принципа у усвојеним документима Града, као и глобалним РИО конвенцијама, које је Србија ратификовала у Народној скупштини, професор Ристић каже:

додатна УРБАНИЗАЦИЈА

ДЕКАН Ристић каже да је уочљив сталан притисак у правцу додатне урбанизације централног дела града.

- Често су нове грађевине подигнуте на парцелама које имају највиши степен изграђености, како би инвеститори тржишту понудили што више скупих квадрата и, наравно, што више зарадили. Таква градња утицала је на забрињавајућу редукцију зелених површина, која се мери у стотинама хектара, где уместо шумица, живица, ливада, травњака, сада имамо бетон и асфалт.

- Тешко је разумети принцип "развоја" и урбанизације, уз редукцију шумских и других зелених површина и драстично повећање броја становника уз још интензивнији саобраћај, на већ загушеним локалним саобраћајницама.

Територија Београда, истиче наш саговорник, изложена је интензивној промени природних услова са различитим ефектима, који се манифестују кроз губитак шумских и осталих зелених површина, знатно смањење биоразноврсности, мањак рекреативних површина, погоршане животне услове становништва...
- Уклањање шумских и других зелених површина у урбанизованим деловима престонице доводи до повећање емисије гасова који производе ефекте "стаклене баште" и "топлотног острва", мање продукције кисеоника, дехуманизације градског простора, и повећања потенцијала за појаву бујичних поплава.
Према његовим речима, заштита животне средине на територији главног града обавља се на простору од 3.532 квадрата. У периоду од 2010. до 2020. године, Градски секретаријат за заштиту животне средине је, кроз сарадњу са Шумарским факултетом развијао концепт "плаво-зелених" коридора, којим се идентификују, штите и повезују преостали отворени водотоци, фрагменти шумске вегетације и вредних зелених површина.
Циљ је, наглашава проф. Ристић, да се обезбеди простор за спортско - рекреативне активности, очува и обнови биоразноврсност, те афирмишу естетске и духовне вредности простора.

СКИ-СТАЗА И АДА ЦИГАНЛИЈА

Декан Ристић сматра да будуће активности на урбанизацији Кошутњака поништавају све принципе које је Град званично усвојио. Он подсећа да се, с времена на време, "пласирају идејна решења којима се опипава пулс и сензибилитет јавности науштрб највреднијег јавног простора". У такве пројекте, осим градње на Кошутњаку, спадају и изградња ски-стазе на Авали у заштићеном подручју, као и проширење голф терена на Ади, на рачун више од 10 хектара шуме у савском приобаљу.

- Београду су потребни пројекти којима се обликује концепт решења за трајну заштиту преосталих природних потенцијала у урбанизованим зонама, у циљу повећања степена пошумљености, повезивања постојећег урбаног зеленила са околним шумама, стварање зона за рекреацију и релаксацију и слично - закључује професор Ристић. n

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

Друштво

0 13

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна

У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?

18. 04. 2024. у 10:00