ГОДИШЊЕ СЕ У БЕОГРАД ДОСЕЛИ ВИШЕ ОД 50.000 ЉУДИ

В. Црњански Спасојевић

петак, 10. 07. 2020. у 13:48

ГОДИШЊЕ СЕ У БЕОГРАД ДОСЕЛИ ВИШЕ ОД 50.000 ЉУДИ

Фото: Н. Фифић

ЧАК 127.421 грађанин наше земље променио је прошле године пребивалиште, односно трајно се преселило из једног у друго место у Србији, показују најновији подаци Републичког завода за статистику. Просечна старост оних који су се селили је 34,4 године.

Табеле показују да су место живота најчешће мењале жене између 25 и 34 године, за њима мушкарци из те старосне групе, па онда опет жене старе 15-24 и 35-44 година.

Само у 35 општина и градова забележен је позитиван миграциони салдо, односно више је досељених, него одсељених, док је у 133 негативан. Занимљиво је да је у Мерошини он нула, односно једнак је број оних који су дошли, и оних који су отишли. Убедљиво највише људи доселило се у Београдски регион, а осим њега позитиван миграциони салдо има Јужнобачка, Севернобачка и Нишавска област. Шумадију и Западну Србију, као и Јужну и Источну далеко већи број људи је напустио, него што се ту доселио.

Београд лане бележи 52.964 досељених и 45.240 одсељених. Занимљиво је и да највише придошлица и уједно највећи позитиван салдо има Звездара,а за њом Палилула и Земун. Нови Београд има много десељених, али још више оних који су отишли, па је његов салдо негативан. Негативан биланс од централних градских општина има и Стари град.

СВЕТСКИ ДАН СТАНОВНИШТВА

СУТРАШЊИ дан, 11. јул, у свету се обележава као Светски дан становништва. У свету има 7,71 милијарда људи. Дневно се роди 383.857 беба, а умре 159.983 људи. Просечна старост је 30,9 година. Србија има 6,94 милиона становника. Дневно се роди њих 176, а умре 278. Просечна старост је 43,3 године.

У РЗЗС кажу и да се највише људи селило из једне у другу општину или град унутар исте области, а далеко мање из једног у друго насеље у оквиру исте општине, односно града.

Шездесет одсто миграната су издржавана лица, 32 одсто су радно активна, док је удео оних са личним приходом осам одсто.

Када се погледа последњих пет година, а не само прошла, једино је Београдски регион остварио позитиван миграциони салдо, и он на годишњем нивоу износи око 7.000 људи, што доприноси расту броја становника овог региона.

Војводина у последњих пет година бележи негативну вредност миграционог салда само у 2016. Највећа позитивна вредност забележена је 2017. и износила је 670.

Из Шумадије и Западне Србије између 2015. и 2019. константно је већи број одсељених у односу на досељене. Просечно се годишње око 4.000 душа више одсели него што се досели.

Регион Јужне и Источне Србије просечно годишње само по овом основу, не рачунајући природни прираштај, губи 3.000 становника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)