МАНИФЕСТАЦИЈА РАДОСТ ЕВРОПЕ: Пола века дечје уметности и пријатељства
НАЈСТАРИЈА дечја манифестација у Србији и једна од најлепших у Европи поново је и ове године окупила малишане из целог света!
Foto: dkcb.rs
Београд је и ове јесени био домаћин манифестације која већ више од пола века чува дечју креативност, ведрину и дух заједништва – „Радост Европе”, међународног сусрета деце са свих страна континента и шире. Овог октобра, по 56. пут, главни град Србије претворио се у сцену песме, игре, боја и пријатељства, у манифестацију која доказује да уметност не познаје границе.
Од идеје до традиције
Када је 1969. године у тадашњем Дечјем културном центру Београд (ДКЦБ) рођена идеја да се организује фестивал који ће окупљати децу Европе, мало ко је могао да претпостави да ће она прерасти у једно од најдуговечнијих културних окупљања на нашем простору. Под покровитељством Града Београда, а уз подршку бројних институција, „Радост Европе” је од самог почетка носила јасну поруку – уметност и дружење спајају људе снажније него било која граница.
Први фестивал био је скроман – учествовала су деца из свега неколико земаља, али су искреност и ентузијазам учесника одмах освојили публику. Сваке наредне године манифестација је расла, обогаћивала се новим садржајима и ширила круг земаља учесница. Ускоро је постала догађај који се с нестрпљењем очекује, не само у Београду већ и широм Европе.
Град који отвара своја врата
Једна од посебности „Радости Европе” јесте начин на који су деца-учесници дочекивана. Традиција да се страни гости смештају код београдских породица траје од првих дана манифестације. Тиме су домаћини постајали више од публике – постајали су пријатељи. У бројним домовима широм Београда чувају се успомене на та познанства, на заједничке игре и песме које су надвладале језичке баријере.
„Та деца су амбасадори будућности”, говорили су често организатори, подсећајући да свака нова генерација малишана који дођу у Београд однесе из њега део радости, али и топлине домаћина.
Златно доба и међународни сјај
Седамдесете и осамдесете године означиле су успон фестивала. „Радост Европе” постала је препознатљив културни бренд Југославије, али и Европе. На београдским сценама наступала су деца из Француске, Пољске, Италије, Норвешке, Совјетског Савеза, па чак и из земаља изван Европе. Уведене су нове програмске целине – карневал деце Европе, Сусрети пријатељства, Гала концерт и Међународни ликовни конкурс, који и данас окупља хиљаде уметничких радова из свих крајева света.
Фестивал није само промовисан кроз уметност – он је неговао и вредности толеранције, солидарности и мира, што га је чинило драгоценим у тадашњем европском културном простору.
Деведесете – деца чувају светлост
Током турбулентних деведесетих, када су многи културни догађаји у региону замрли, „Радост Европе” је опстала. У најтежим годинама, када су границе биле затворене, деца из Србије настављала су да певају, сликају и играју под заставом пријатељства. Београд је чувао фестивал као светионик наде, доказујући да уметност и дечја искреност могу превазићи сваку кризу.
Нови век – Европа у Београду
Уласком у 21. век, манифестација је поново добила међународни замах. Број земаља учесница растао је из године у годину – поред европских, пристизала су деца из Азије, Африке и Латинске Америке. Од 2015. године фестивал носи престижну ЕФФЕ етикету квалитета Европске фестивалске асоцијације, што га сврстава међу најважније манифестације за младе уметнике на континенту.
Сваке године „Радост Европе” има и свој слоган. Овогодишњи, инспирисан 160. годишњицом романа Алиса у земљи чуда, гласио је „Све је могуће ако верујеш у немогуће” – порука која савршено осликава дух манифестације.
Дани песме, игре и стваралаштва
Програм „Радости Европе” сваке године траје неколико дана, а обухвата бројне догађаје: карневал деце Европе који пролази централним београдским улицама, изложбу ликовних радова у галерији ДКЦБ-а, Сусрете пријатељства по школама домаћинима, као и завршни гала концерт који се емитује на Радио-телевизији Србије.
У 2025. години на фестивалу су учествовала деца из 14 земаља, међу којима и Намибије – која се по први пут придружила фестивалу. У ликовном конкурсу пристигло је више од 2.600 радова из Европе и света, потврђујући да „Радост Европе” превазилази границе континента.
Више од фестивала
Данас, после више од пола века постојања, „Радост Европе” није само манифестација, већ институција културе, мост између народа и генерација. Многи одрасли који су као деца били учесници данас доводе своју децу на иста та места, преносећи им дух дружења и креативности.
За Београд, фестивал је много више од културног догађаја – он је део идентитета града, доказ да уметност може бити ослонац заједништва и најлепша порука мира.
Радост која траје
У времену када свет често дели разлике, „Радост Европе” спаја оно најважније – децу, уметност и људскост. Сваки осмех на карневалу, свака песма на гала концерту и свака слика у галерији ДКЦБ-а порука су да свет може бити бољи ако му деца дају свој глас.
Зато „Радост Европе” и даље траје. Не зато што мора, већ зато што је потребна – као подсећање да су радост, игра и пријатељство универзалне вредности које никада не губе на вредности.
Фото: Новости
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЈУЧЕ СУ ДОБИЛИ СИНА ПРВЕНЦА: Ко је мистериозна Теодора, супруга Алексе Аврамовића?
АЛЕКСА АВРАМОВИЋ јуче је постао отац, а прелепа Теодора родила му је сина Павла
10. 01. 2026. у 20:35
КИНЕСКИЊА - СРПСКА СНАЈА: Са Дејаном чека друго дете, а једна ствар у Србији јој је ВРЛО ЧУДНА
КСУЕ Ленг, која се због љубави према Дејану преселила у Србију, постала је права звезда друштвених мрежа. Након што је савладала све српске обичаје и донела на свет малу Мињу, открила је да у 2026. годину улази са најлепшим могућим разлогом за славље.
10. 01. 2026. у 13:21
АКЦИЈА КОЈА ЈЕ ШОКИРАЛА СВЕТ: Како на потезе Русије и Кине може да утиче америчко заробљавање Мадура
ДОК СУ Николас Мадуро и његова жена Силија Флорес у америчком притвору где ће остати док су под оптужбама за дрогу и оружје које они негирају, стручњаци се питају шта америчко заробљавање венецуеланског лидера може да значи за међународне норме и да ли би могло да охрабри друге земље.
10. 01. 2026. у 14:36
ПРИНОВА У ПОРОДИЦИ МИТРОВИЋ: Стижу бебе! - Милица не крије срећу
ЛЕПЕ ВЕСТИ у породици Митровић!
10. 01. 2026. у 19:45
"ИМАМ ДОВОЉНО НОВЦА ДА НЕ МОРАМ ДА ПЕВАМ" Оља Карлеуша открила истину о повлачењу са естраде
ПЕВАЧИЦА Оља Карлеуша је у јеку популарности напустила естраду, а својевремено је проговорила о разлозима због којих је донела ту одлуку.
10. 01. 2026. у 09:05
"РЕЦИ МУ ДА УСПОРИ" Младен Мијатовић објавио снимак несреће код Краљева: Девојке пале са санки, аутомобил прешао преко њих
ДВЕ тинејџерке теже су повређене кад је на њих налетео аутомобил након што су пале са санки које је њихов друг вукао аутомобилом по завејаној улици у селу код Краљева.
10. 01. 2026. у 19:19
НАПУСТИЛА ГРАД И НА БАБОВИНИ ОДГАЈА ДЕЦУ: Млада Београђанка Александра одлучила да се пре 14 година врати у планинско село Власе код Врања
МОЈ тата се љутио на мене, говорио је, ја сам одатле отишао, а ти се враћаш, али ја сам одлучила и на крају је живот тако све уредио да на месту у планинском селу Власе, где је његова мајка Љубица одгајала тројицу синова и једну кћер, то сада радим и ја - започиње своју по много чему необичну причу тридесетшетогодишња учитељица Александра Љубић, књижевница, сликарка, супруга, одборница у скупштини града и, како каже, најважније мама Дарка (14), Ђорђа (10), Вељка (8) и Маријане (7).
10. 01. 2026. у 15:08
ФРАНЦУСКА ПРЕТИ ИЗЛАСКОМ ИЗ НАТО-а: Гласање у парламенту, бес према Трампу због Венецуеле, Израела и Гренланда
ФРАНЦУСКА је запалила политичку фитиљ-бомбу у самим темељима НАТО-а, у тренутку када се глобалне тензије убрзано преливају са периферије на саму структуру западног безбедносног система.
10. 01. 2026. у 06:30
"ПРИПАДА НАМА - НЕ ДАНСКОЈ, НИ САД" С Гренланда послата јасна порука: "Нико нема право да одлучује уместо нас"
ЛИДЕРИ пет највећих политичких партија Гренланда објавили су заједничко писмо у којем наглашавају да Гренланд није део ни САД ни Данске, већ да припада Гренланђанима, и да захтевају од Сједињених Америчких Држава да немају никакву контролу над тим острвом.
10. 01. 2026. у 11:52
Најновије из рубрике
ФЕСТИВАЛ СВЕТЛА И СЕНКИ КАО БРЕНД БЕОГРАДА: Трансформација урбаног простора кроз уметничке инсталације
ФЕСТИВАЛ светла и сенки представља савремену културну манифестацију која трансформише урбани простор Београда у динамичну позорницу уметности, технологије и колективног доживљаја.
09. 01. 2026. у 19:08
ВИШЕ ОД 40 ГОДИНА СПОРТА, ПРЕКО 30 ДИСЦИПЛИНА: "Трофеј Београда" као симбол престонице
БЕОГРАД већ деценијама носи титулу града спорта, а један од најпрепознатљивијих симбола ове традиције јесте манифестација "Трофеј Београда".
09. 01. 2026. у 17:48
УЛИЦЕ ЗА ВЕЛИКАНЕ КУЛТУРЕ: Посланик Мрдић у име председника Вучића поднео предлог надлежној комисији
БЕОГРАД би требало да добије улице који ће носити имена истакнутих културних стваралаца Милована Витезовића и Братислава Браце Петровића. Како је потврдио за "Новости", народни посланик СНС др Угљеша Мрдић јуче је, у име председника Србије и на његов лични захтев, Комисији за споменике и називе тргова и улица предао иницијативу да, истакнути ствараоци који су оставили дубок траг у српској култури, добију своје улице у престоници.
09. 01. 2026. у 14:57
БЕОГРАД КОЈИ ПАМТИ КОРЕНЕ: Етно-манифестације као срце града (ФОТО)
БЕОГРАД током целе године оживљава кроз етно-манифестације које промовишу традицију, културу и локални идентитет.
09. 01. 2026. у 07:30
ЛЕПШИ ПРОСТОР ЗА УЧЕЊЕ: Проширена основна школа у Сопоту
САВРЕМЕНЕ учионице и бољи услови за рад од недавно су на располагању ученицима основне школе "Цана Марјановић" у насељу Поповић у Сопоту. Наиме, део некадашњег наставничког стана адаптиран је у образовни простор издвојеног одељења ове осмолетке.
08. 01. 2026. у 15:32
Коментари (0)