БРИГА О ДОМУ И СПОМЕНИКУ КУЛТУРЕ: У Београду постоје четири објекта о којима заједно брину градски Завод за заштиту и власници
ДОМ Јеврема Грујића и породица Карамата, Вељковић и Павловић четири су објекта у престоници која су проглашена за споменике културе, а о којима осим Завода за заштиту споменика културе брину и потомци чији су преци изградили ове куће.
Грујићи, Фото В. Данилов
Стручњаци из Завода током октобра обишли су породице Павловић и Вељковић и са њима разговарали о свим изазовима на које наилазе као власници ових важних београдских здања, која су креирала историју и слику града.
Ова породична гнезда ницала су у престоници током 19. и 20. века. Годинама куће нису биле у власништву породица које су их подигле, па су им враћене у изузетно лошем стању.
Залагањем наследника, који су сарађивали са Заводом, Београд данас може да се похвали очуваним породичним кућама које су заједно отргли од пропадања и заборава.
- Што се тиче бриге о оваквим објектима, власници имају изузетно захтеван задатак. Све што желе да ураде на овим објектима мора да се спроводи у складу са мерама техничке заштите коју ми прописујемо - рекли су за "Новости" у Заводу за заштиту споменика културе. - Са власницима имамо изузетну сарадњу, у сталном смо контакту. Пратимо стање ових кућа, спроводимо мере заштите, издајемо решења и сагласности за све радове па чак и за ентеријер.
Права и обавезе власника културних добара прописане су Законом о културним добрима.
Они могу добити надокнаду ако је културно добро отворено за јавност или ако имају забрану или ограничено коришћење. Међутим, они не смеју куће да користе "у сврхе које нису у складу са његовом природом, наменом, значајем или на начин који може довести до оштећења културног добра". Такође они не смеју да их преграђују, руше, поправљају и преуређују без сагласности надлежних.
Иако је од ова четири објекта најпознатији Дом Јеврема Грујића, богату историју крију и остала три објекта. Дом породице Павловић скрива се у Господар Јевремовој 39, подигнут је крајем 19. века. Она је пример архитекуре Београда од пре два века.
У истом периоду и стилу настао је и Дом породице Вељковић у Бирчаниновој улици.
Саграђена је убрзо након прокламоване идеје кнеза Милоша о формирању "српског Београда". Овде је касније био отворен и први приватни музеј на Балкану. Након Другог светског рата Моша Пијаде је овде отворио и свој атеље.
КАРАМАТИНА КУЋА
ПОРОДИЦА Карамата свој дом (на слици) је нашла у Земуну још током 18. века, а налази се у улици која носи име по њима. Ово је и најстарији сачувана једноспратна зграда у старом језгру ове београдске општине. Зграду је 1772. године купио Димитрије Карамата и од тада до данас она је у власништву ове породице.
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)