ИЗ МОСКВЕ У СРБИЈУ ДОПРЕМЉЕН ЈЕ У ДЕЛОВИМА: Прича о споменику Стефану Немањи треба да се преноси "с колена на колено" (ВИДЕО)

СПОМЕНИК Стефану Немањи постао је један од симбола Београда и Србије.

Фото: Новости онлине

Споменик једном од најзначајнијих српских владара, оснивачу средњовековне српске државе, великом жупану Стефану Немањи, представља бастион српског националног идентитета.

Налази на Савском тргу у Београду, на почетку Немањине улице, испред некадашње зграде Главне железничке станице (нове зграде Историјског музеја Србије). Дело је руског скулптора Александра Јулијановича Рукавишњикова, члана Руске академије уметности. Откривен је на Савиндан, 27. јануара 2021. године.

Фото: Н. Скендерија

Из Москве је у српску престоницу допреман сукцесивно, у деловима.

На монтирању споменика учествовало је око десет руских мајстора, уз домаће раднике који су били задужени за реконструкцију самог трга.

Фото: Н. Скендерија

Споменик је висок 23,5 метара изнад и пет метара испод земље, тежак је око 80 тона, а постамент представља својеврстан музеј на отвореном, јер су око жезла споменика намонтирани фрагменти византијског шлема са чије су унутрашње стране мозаици који представљају делове из живота Стефана Немање. Плато око споменика поплочан је каменим коцкама старим више од 100 година, које су пронађене током радова у непосредној близини Савског трга.

Споменик који је постављен, разликује се од оног који је победио на конкурсу, јер Стефан Немања сада уместо крста, у једној руци држи мач, што је професор Сима Аврамовић објаснио тиме да је Стефан Немања био оснивач српске и државности и духовности, али да је ипак превагнула идеја државности која се није постизала руским крстом већ, као и увек, мачем.

Према речима професорке историје средњег века на Филозофском факултету у Београду Смиље Марјановић Душанић, Стефан Немања одавно је заслужио споменик.

О њему говори као о личности која је "обасјала" средњи век, али и касније векове, све до данашњих дана, а коју српски народ, као и његове синове, Светог Саву и Стефана Првовенчаног, препознаје као оне који су "устројили добар пут српском отачаству".

Фото: М. Стевановић

Предлог за подизање споменика великом жупану поднео је 16. децембра 2015. године председник Србије Александар Вучић. Крајем те године, Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града усвојила је иницијативу, коју су затим прихватили и одборници Скупштине града Београда. У септембру 2017. године Секретаријат за културу Београда расписао је јавни и позивни, међународни отворени двостепени конкурс за израду решења за обележје Стефану Немањи.

Мач и жезло Светог Саве: Сви симболи који се налазе на споменику

Споменик великом жупану приказује родоначелника средњовековне српске династије Немањића с мачем у десној и Хиландарском повељом у левој руци.

Стефан Немања у левој руци држи Хиландарску повељу, спис издат крајем 12. века од стране Стефана Немање. Други верзију је издао његов син Стефан. Оригинал документа се чува у Хиландару, а у спису се описује живот Стефана Немање.

Писана је на пергаменту, дугом 63 а широком 32,5 цм. Доњи део је сужен, почевши од 50. цм па до краја, тако да има облик неправилног троугла. Текст је писан уставним писмом, црним мастилом. Има укупно 75 редова. На крају је Стефанов потпис испод њега је датум (“месеца септембра 29. дан”) и потврда краља Владислава.

Из византијског шлема на споменику произлази жезло Светог Саве који је симбол српске државности и наше аутокефалности.

Foto: Фото: Н. Скендерија

POGLEDAJ GALERIJU

Грађани могу да уђу у унутрашњост шлема у којој је приказана историја династије Немањића.

Мозаике на рељефу унутар споменика радио је руски уметник и иконописац Николај Мухин, који је радио и на Храму Светог Саве.

На рељефу, унутар шлема, налазе се сцене из српске историје, из славне династије Немањића.

На првом рељефу налази се приказ многобројних борби у освајању и стварању српске државе.

На другом рељефу је сцена на којој Стефан Немања предаје власт своме сину Стефану, а ту је и Растко то јест Свети Сава.

На трећем рељефу налази се приказ преноса моштију Светог Симеона и тренутка у којем Свети Сава мири своју браћу, док је на четвртом рељефу приказана лоза Немањића.

ТЕКСТ РЕАЛИЗОВАН УЗ ПОДРШКУ ГРАДА БЕОГРАДА.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације