ВИШАК ТРИ МИЛИОНА ПОСЛОВНИХ КВАДРАТА: Срце града и некад познате трговачке зоне у ширем центру последњих месеци крцати су празним локалима

Б. Борисављевић

11. 08. 2022. у 10:33

СКУПА кирија, онлајн продаја, отварање тржних центара, основни су разлози готово свакодневног затварања локала у централним градским улицама.

ВИШАК ТРИ МИЛИОНА ПОСЛОВНИХ КВАДРАТА: Срце града и некад познате трговачке зоне у ширем центру последњих месеци крцати су празним локалима

Чумићево сокаче, Фото. Н. Скендерија

Реч је о пословном простору у власништву појединаца, а мали привредници, најчешће, катанац стављају на продавнице обуће и одеће. Познаваоци пословних прилика сматрају да ће овај тренд бити настављен и у наредном периоду.

Према речима Марка Јевтића, из агенције "Јевтић некретнине", све већи број произвођача прелази на онлајн продају, што је многе приватнике натерало да затворе локале. Мањи су трошкови пословања, а зарада је, показало се, већа него што су очекивали. Такође, ту су и папрене цене закупа локала. То се посебно односи на центар града, укључујући Булевар краља Александра до Вуковог споменика.

Фото. Н. Скендерија

- Цену локала диктирају власници, који не желе да смање кирију, ни по цену да простор буде празан. Иако губе и до 20.000 евра годишње на име закупнине, кажу да је небитно јер не живе од тога - наводи Јевтић.

- Тржни центри, који имају све радње на једном месту и паркинге, привлаче купце, јер је остављање аутомобила потрошачима веома важно. Извесно је да ће, ако не дође до неких драстичних промена, у центру града остати само локали који су неопходни за опслуживање туриста.

Нушићева, Фото. Н. Скендерија

Процене Грађевинске коморе Србије су да у главном граду постоји три милиона квадратних метара пословног простора вишка. Просечна старост објеката је између 40 и 50 година. Реч је о просторијама које често захтевају реновирање, промену инсталација, измене ентеријера и екстеријера. Стручњаци истичу да је проблематично просторно планирање крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века донело стотине хиљада квадрата пословног простора који је данас, како ствари стоје, пропала инвестиција.

Краља Милана, Фото. Н. Скендерија

Типичан пример је први тржни центар у престоници - Чумићево сокаче. Некада су сви куповали патике у Чумићу, а данас је већина локала празна.

- Осим пада куповне моћи грађана, која је почела са пандемијом, а наставила се сада са инфлацијом, власницима локала је све теже да изађу на крај са огромним дажбинама - каже за Драгољуб Рајић, извршни директор Мреже за пословну подршку.

Фото. Н. Скендерија

- Оптерећења која се плаћају држави, по запосленом, за минималну зараду су 2012. била 11.800, док су сада 28.000 динара. Приходи, у истом периоду, нису порасли. Све ће бити више локала који ће се затварати. Фирме, које имају по више радњи, задржаће само једну на месту где је велики промет.

Каква је ситуација са локалима у власништву Скупштине града, покушали смо да сазнамо још пре 10 дана, али одговор није стигао.

РЕСТИТУЦИЈА

У ПОСТУПКУ реституције, бившим валсницима је враћено много локала у центру града.

- Међу онима који су добили имовину назад је и Јеврејска општина. То се посебно доноси на простор у Господар Јевремовој, Господар Јовановој и Улици краља Петра. Они су сада у власништву Савеза јеврејских општина.

цвијићева, Фото. Н. Скендерија

ИЗОСТАЈЕ ПОМОЋ ГРАДА

РАЈИЋ подсећа да комуналне услуге приватници плаћају по вишим ценама у односу на грађане, плус још 40-так додатних ставки. Тако је цена изношења смећа и до три пута скупља од оне за појединце.

- Град би требало да смањи дажбине и намете приватницима - сматра он. - Зашто би плаћали таксу за заштиту животне средине када, рецимо, продавница обуће не загађује околину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више патриота за Украјину

ТЕШКЕ ВЕСТИ ИЗ ВАШИНГТОНА СТИГЛЕ У КИЈЕВ: Нема више "патриота" за Украјину

ВАШИНГТОН још нема бесплатне системе противваздушне одбране "патриот" који би могли да буду пребачени у Украјину, произилази из интервјуа са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливаном за МСНБЦ.

26. 04. 2024. у 19:17

Коментари (2)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна