Београд

ИНТЕРВЈУ Горан Весић: Само моћна држава може да гради метро

Сузана Милошевић

10. 11. 2021. у 14:45

ОДБОРНИЦИ Скупштине Београда дали су зелено светло за почетак градње метроа, пројекта који је Београд чекао дуже од пола века. Први ашов откопаће наслаге песка за градњу депоа на Макишком пољу 22. новембра.

ИНТЕРВЈУ Горан Весић: Само моћна држава може да гради метро

Као и многобројне значајне пројекте, и овај прате велике контроверзе. Горан Весић, заменик градоначелника Београда, за "Новости" тврди да је одабир траса најбољи могући, да ће метро бити завршен у планираном року и да се ниједан тајкун неће обогатити куповином парцела на Макишком пољу.

- Овом тренутку претходиле су бројне студије, бројања путника, мастер план саобраћаја. Стотине сати разговора са пројектантском кућом "Ежис", разматрање разних варијанти линија, разговори зашто метро може овуда да прође, а не може тамо, шта је јефтиније а шта је скупље, где можемо да прођемо испод Газеле - прича Весић. - Донели смо низ подзаконских аката, преговорали са Французима који ће радити електротехнику и Кинезима који ће бити задужени за грађевинске радове. Донели смо планове генералне регулације. У том послу учествовало је више стотина људи и поносан сам што напокон крећемо са изградњом.

* Градња почиње у време вашег мандата, под палицом Александра Вучића. Како се лично осећате тим поводом?

- Да ништа друго у Београду нисам урадио сем метроа, био бих пресрећан. Почетак градње метроа круна је рада који траје већ осам година. Почети са оваквим инфраструктурним пројектом који је обећаван 51 годину Београђанима је нешто што са поносом можете да кажете да сте урадили.

* Зашто се толико дуго чекало са јавном расправом?

- Она је предвиђена законом и није могла да траје ни краће ни дуже. Једноставно, рад на изради Плана генералне регулације шинских система био је компликован и било је потребно време да се уради.

* Које критике вам највише сметају?

- То што они који нас критикују кроз тај план виде само метро, а он је само један од видова превоза у оквиру њега. Занемарују градску железницу и трамвајски систем. А њиме смо добили компатибилни план на основу кога ће доминантни вид превоза 2030. године бити шински систем који је бржи и еколошки прихватљивији од досадашњег.

* Великом делу јавности несхватљиво је да стари и нови део Београда нису повезани првом линијом метроа?

- Повезани су другом, која се гради симултано са првом. Причамо о само две године разлике. Прва линија требало би да се заврши 2028, а друга 2030. Друга линија иде од Устаничке до Бежаније. Оно што већина људи не разуме је то да су аутомобили које видите на мостовима возила у транзиту. Бројањем је недвосмислено утврђено да највише путника има на потезу Булевар Живојина Мишића, од Макишког поља, где прође 1.200 аутобуса дневно и 9.000 људи, а у Булевару деспота Стефана 4.800, Вишњићевој 2.600, а код Правног факултета у Булевару краља Александра 1.900. Зато прва линија иде од Макиша до Миријева.

* Погађа ли вас што је Грађевински факултет изашао из пројекта као институција?

- "БГ метро" има уговоре са седам научних институција. Очекивао сам да ће Грађевински факултет примедбе и предлоге дати на конструкцију станица или тунела, а њихови предлози су се односили на све осим на њихову област. Бавили су се саобраћајем, урбанизмом, економијом. Комисија је њихове предлоге одбила, жао ми је што не учествују у пројекту, мислим да би требало. Штета је што не желе да га искористе за добијање референци јер је то велика прилика за њих, за њихове студенте, могућност да убудуће граде у иностранству. Што се нас тиче, кад се разљуте, кад год буду желели да се врате, могу да се врате.

* Људима је прилично тешко да схвате да метро креће са Макишког поља, јер ће у будућности тамо бити насељено много људи?

- То није тачно. Железник, Жарково, Беле воде, Трговачка - свака станица је и сада врло насељена. Причамо о покушају оних који седе у кругу двојке да до сваког кафића дође метро, што је ненормално. Важније ми је да прође кроз Миријево. Знате ли колико ће се променити Миријево, Карабурма? Промениће се сваки део града. Ако ставимо метро испод Булевара, шта ћемо са трамвајем, а избројали смо само 1.900 путника. Трасе су одређене на основу егзактних прорачуна, а не на основу нечијих прохтева. Не постоји иделна траса. Ово је најбоља могућа траса која је могла да се уради на основу резултата које смо добили.

* Да ли су британској фирми WSP и француском "Ежису" за те прорачуне давани тачни улазни подаци?

- Давани су подаци добијени на основу истраживања и једини које Град има. Те приче о погрешним подацима су покушај поједних да одбране план из 1981, а сакрију чињеницу да за њега немају податке, осим оних који су стари 40 година.

* Како одговарате на приче да су тајкуни куповали земљиште на Макишком пољу много раније, да би га касније много скупље продали?

- Који тајкуни? Реците име. Тражите на основу доступности података од јавног значаја од Пореске управе списак људи од којих је експроприсана имовина. Идите и у Удружење старих Жарковчана. Они су продавци. Они су имали њиве и нико други сем њих.

* Колико је новца до сада дато за експропријацију и за колико хектара?

- Дали смо 436 милиона динара за 646 од укупно 750 парцела који треба да се откупе. Говоримо о "обичним људима", зна се ко је добио новац. За једног тајкуна је много 750 парцела. Овде је проблем у нечему другом. Проблем је што Александар Вучић, Синиша Мали и Горан Весић граде метро, а они нису били способни да то ураде. Матрица напада је иста за сваку ствар која се ради.

* Где ће они који стижу БГ возом из предграђа моћи да пређу на метро, пошто траса прве и друге линије заобилази Главну железничку станицу?

- Постоје четири преседачке станице на првој линији: "Макишко поље", "Сајам", "Панчевачки мост" и "Карабурма", а на другој две и то "Железничка станица Земун" и "Макензијева". Тако, ко долази из Младеновца од Прокопа може да иде још једну станицу до Сајма у ту пређе на метро. Ако из Ваљева дођете до Прокопа, БГ возом можете да идете ка Раковици, Вуковом споменику, Новом Београду, а довољно је да идете једну станицу даље, која је преседачка и ту пређете на метро.

* Аутобуска станица на Новом Београду повезана је метроом тек трећом линијом. Зашто?

- У овом тренутку испод Газеле могли смо да прођемо само према Савској, како се не би рушили стубови. Да бисмо стигли до Прокопа, било је потребно да се уради девијација, која би била прескупа, а и већ урађених 26 метара од 90 не би били од користи. Кад будемо радили трећу линију, Прокопу ћемо прићи са друге стране.

* А Клинички центар Србије?

- У свету на прсте могу да се изброје болнице које се налазе на траси метроа, и углавном су грађене после подземне железнице. Ми ћемо имати станицу метроа "Мостар", одакле ћете покретним степеницама моћи да стигнете до Клиничког центра. А опет, шта је са ВМА и другим центрима? Не можете их све повезати.

* Шта може да угрози градњу метроа?

- Ако будемо имали поверење грађана и на следећим изборима, пројекат ништа неће угрозити. Јер, он зависи од економије земље. Када један град или земља ради метро значи да та економија стоји добро, што је још један доказ да ми идемо у добром смеру. Обавезали смо се разним уговорима, пројекат креће! А, опозицији верујем да жели да га заустави, јер не зна да га изгради.

* Чега се највише пробојавате у вези са овим пројектом кад "останете сами са собом"?

- Поплава. То је једина природна непогода за коју ми нисмо нашли неко решење, због проблема са токовима другог и трећег реда. Радимо и пројекат регулације свих водотока на територији града, и надам се да ће ускоро почети његова реализација. Купили смо и 200 сензора, који прогнозирају где може да дође до изливања.

* Да лу су рокови за градњу оптимистични, пошто се само једна станица ради три године?

- Реални су. Наши партнери су их прихватили. Ако их не испрате, плаћаће пенале. Они су искусни и верујем да ћемо проћи све много брже и лакше него што се очекује.

ТОКОМ ГРАДЊЕ МАЛО ОМЕТАЊА

* Колико ће градња метроа утицати на свакодневицу и кретање Београђана?

- Не много суштински. "Кртицу" која копа тунеле грађани неће ни видети. Метро станице су већином скрајнуте, па већег ометања саобраћаја неће бити. Радили смо и катастар ризика на целој траси, снимили све зграде, јер ако се нешто догоди, морамо да знамо како су објекти изгледали пре.

* Шта још добијамо ширењем шинских система?

- "Последица" интеграције свих приградских општина, сем Гроцке, и ширење шинских система биће раст цена некретнина, градња насеља поред трасе БГ воза и станица метроа, што је природно. Ако сте удаљени 30 километара од престонице, а воз до центра имате на сваких 10 минута, нема разлога да живите у граду.