СИМБОЛИ БЕОГРАДА У РУКАМА ПРИВАТНИКА: За последњих годину и по дана четири препознатљиве грађевине у престоници промениле су власника

ОСИМ недавне продаје објекта Београдске индустрије пива, чувеног БИП-а, за последњих годину и по дана и многе друге зграде - симболи престонице, тачке оријентири, отишле су у руке приватних инвеститора.

Фото Танјуг

После неколико неуспешних тендера, да се о њима брину и шансу да неко уложи у њих, добили су и "Београђанка", Сава центар, зграда Београдског издавачко графичког завода (БИГЗ).

* * * * * * * * *

БЕОГРАЂАНКА

КРАЈЕМ прошле године чувена Палата "Београд" за 16,5 милиона евра нашла је новог власника и улагача, MPP New project, који је био једини заинтересовани купац. Тако је под њихово окриље отишло око 19.000 квадрата зграде у Масариковој улици. Помпе је било око њене продаје, али и у време њеног настанка. Противници ове градње тада су говорили да се црна зграда надвија над белим градом. Ипак, "промашена инвестиција" доказала је у деценијама које су уследиле да "грандоманска жеља да Београд личи на друге европске метрополе" ипак, била исправна. Сада, Београд нико не може да замисли без ове високе грађевине.

Ова импозантна зграда била је мета жучних расправа и још пре него што је изграђена, у периоду од `1970. до 1974. године. Аутор овог здања високог 101 метар и 24 спрата је архитекта Бранко Пешић.

- Градили смо палату која по функцији и изгледу не би смела да поцрвени ни пред 21. веком - говорио је тада архитеката Бранко Пешић. Текстови из архиве "Новости" сведоче да је било много буре у време градње палате.

- Београдска кафана "Црна мачка" пала је у заборав, а њено место заузима Палата "Београд" - писале су новине у то време.

Када је кафана срушена 1960. године, расписан је конкурс за урбанистичко решење.

Изградња је почела у пролеће 1970. године, а највећи пословни центар отворен је 22. априла 1974. Зграда је конструисана тако да може одолети најјачим ветровима и земљотресу велике јачине. Рађена је по угледу на зграду "Монпарнас" у Паризу. Била је у то време прва паметна зграда на овим просторима, на којој су се ролетне саме спуштале.

* * * * * * * * *

Београдска индустрија пива (БИП)

ЗГРАДА Београдске индустрије пива (БИП) продата је недавно за 2,090 милијарди динара.

Понуду вишу од половине процењене вредности имовине понудио је "Ауточачак", који је нови власник.

Београдска индустрија пива - БИП званично је почела са радом под овим именом 1963. године. Иза славне пиваре остало је неколико некретнина и много земљишта. У Београду објекат код Мостарске петље, Фабрика сокова на Зрењанинском путу, Фабрика пива и слада у Чачку.

Фото И. Маринковић

Пивару је основао Чех Вајнхапал из Сремске Митровице по дозволи кнеза Милоша 1839. године. Права индустријска производња почела је 1972. године када је Ђорђе Вајферт изградио фабрику на брду "Смутековац", код данашње Мостарске петље, на месту где се и данас налази. Приватизована је 2007. године литванским и шведским капиталом.

* * * * * * * * *

Београдско издавачко графички завод (БИГЗ)

ФИНАНСИЈЕР "Београђанке" ове године купио је и зграду БИГЗ у Булевару војводе Мишића, у којој су деценијама своје место налазили бројни уметници, али и многе приватне фирме.

Како је најавио нови власник, обнова би требало да кошта око 40 милиона евра. Зграда је од 2007. године приватно власништво, али је ове године препродата. Статус споменика културе добила је 1992. године, а зграда државне штамарије подигнута је између 1936, до 1940. година на простору индустријске и саобраћајне зоне код Мостара по пројекту архитекте Драгише Брашована.

Фото В. Данилов

У дома социјализма, БИГЗ је запошљавао скоро 3.000 људи. Заштнитни знак била је џепна књига, чији је стандарни тираж био 10.000 примерака. Деведесетих година је препуштен немару, да би се последњих десетак година постао место за велики број младих уметника, дизајнера, архитеката, музичара, ди-џејева.

* * * * * * * * *

САВА ЦЕНТАР

ПОСЛЕ неколико неуспелих тендера, на последњем јавном надметању крајем прошле године, у приватне руке отишло је и здање Сава центра. "Делта холдинг" купила је зграду за 17,5 милиона евра. Цена је неколико пута била спуштана, а у првом покушају продаје Сава центар је вредео 27,4 милиона евра. Радови на обнови требало би да почну крајем године, а инвеститор се обавезао да неће моћи да мења намену и главни изглед, јер је објекат у априлу ове године проглашен за културно добро.

Фото К. Михајловић

Подухват изградње највеће престоничке конгресне дворане, по замисли архитекте Стојана Максимовића, започет је 1976. године, а неимари су имали краћи рок да га заврше, до 11. конгреса СКЈ. Како се може сазнати увидом из архиве новинских текстова из тог доба, ни хладно време ни снег тада нису успели да сметају градитељима конгресне сале, односно око 400 радника КМГ "Трудбеник" који су радили у три смене. Забележено је да су радили и на температури од 10 степени у минусу. Кров тежак 3.200 тона дизало је осам хидрауличних преса. Иако је на почетку градње неимарима представљало проблем да нађу решење за акустику, и овај проблем је превазиђен, па је дворана стекла услове и за оперу.

Иначе,дворана је требало да има око 2.000 места али с обзиром на то да јој је у томе парирао Дом синдиката, одлучено је да добије 4.000 места.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Београд

0 0

НА ВЕЛИКО НАЈПРОДАВАНИЈИ ЦРНИ ЛУК: Промет увећан за 50 одсто

21. 10. 2021. у 19:05

Београд

0 4

ПРВО ПРАВЕ СТАНИЦЕ, ПА ТУНЕЛЕ: Станко Кантар, директор ЈКП "Београдски метро и воз", поводом почетка градње депоа на Макишу

22. 10. 2021. у 12:53

Београд

1 5

МЕТРО ДЕО СИСТЕМА ЈАВНОГ ПРЕВОЗА, А НЕ "ВУК САМОТЊАК": Професор Грађевинског факултета о трасирању београдског метроа

21. 10. 2021. у 12:50

Београд

2 1

ЗА КОГА ЈЕ ТРАСА? Бура око линија метроа између Града и Грађевинског факултета

16. 10. 2021. у 08:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације