И "ЂЕВРЕК" СА БУЛЕВАРА ОДЕ У ИСТОРИЈУ: Последњих година Београд је остао без многих култних пекара

Ј. ДИНЧИЋ

17. 10. 2021. у 09:40

МИРИС печеног хлеба, који се деценијама, па и дуже од века, ширио Београдом пред зору, полако одлази у заборав.

И ЂЕВРЕК СА БУЛЕВАРА ОДЕ У ИСТОРИЈУ: Последњих година Београд је остао без многих култних пекара

Од 1. октобра пекара "Кувани ђеврек" затворена, Фото И. Маринковић

Мале пекаре, у којима су се углавном у фурунама припремала пецива, пекле кифле и буреци, све више узмичу пред шљаштећим светлом и новим рецептима у радњама које се брже затварају него што су се отвориле.

Недавно је кључ у браву стављен и на чувену пекару "Кувани ђеврек" у Булевару краља Александра која је званично затворила врата 1. октобра. Власник Драгиша Филиповић отишао је у пензију за чим жале многобројни Београђани. Ова је пекара била чувена баш по куваном ђевреку за који су многобројне муштерије овде специјално долазиле.

Фото М. Анђела

Традиција коју је породица Филиповић неговала дуже од шест деценија гаси се, јер нема ко да их наследи, потомци су се одлучили за друге професије, а главни мајстор заслужио је пензију. Локал се тренутно издаје, па ће са новим власником временом нестати и фигура ђеврека који се налазио изнад улаза у пекару и који је постао симбол ове улице.

- Ђеврек, ђеврек, ђеврек па онда остало - уз осмех прича Стана Стекић, која живи у непосредној близини.

- Пазарила сам овде сигурно дуже од 40 година и некако осећам тугу откад сам чула да планирају да затворе. Заслужили су људи да се одморе од посла, али ми комшије се тешко навикавамо на то.

Пекара "Анђелко" у Балканској улици, Фото И. Маринковић

Зубу времена и затварању, чак дуже од века, неке пекаре ипак одолевају, попут "Анђелка" у Балканској улици. Основана је 1920, а са прадеде, деде и оца данас је прешла у руке унука.

- Тајне за успешно постојање нема, све више нас време гази и полако нас води ка томе да се мале пекаре затварају - објашњава за "Новости" Александар Митаноски, власник чувене пекаре у Балканској.

- Данас је љута борба и готово је немогуће наћи доброг мајстора, јер овај занат полако изумире и машине све више замењују људе. Мале пекаре углавном опстају захваљујући породици, где као у нашем случају, сви радимо заједно. Тамо где нема ко да вас наследи, посао се гаси.

Фото Новости

Наш саговорник додаје и да су углавном окренути старим муштеријама, јер младе не привлаче производи направљени по традиционалној рецептури.

- Они улазе само у оне објекте који сијају и шљаште, а ми никада нисмо били такви, нити смо се кроз век постојања променили - додаје Александар.

Да старе породичне пекаре полако нестају са мапе престонице потврђују и Дорћолци који су пре неколико година остали без чувене пекаре "Код три лава" на углу Будимске и Кнез Милетине улице.

Откад је затворена на њој стоји напис "локал у реновирању", а зид се урушава и њена судбина је и даље неизвесна. Култна пекара је била основана 1912, и како сведоче Београђани, у њој се месио најбољи бурек у граду.

"Код Македонца" - апотека

ВАТРА у фуруни угасила се и у пекари "Цветни трг" или како су је Врачарци од милоште звали "Код Македонца". Локал је реституцијом враћен некадашњим власницима и од пре две године уместо пекаре, отворена је апотека. Током традиције дуге скоро 62 године муштерије у "Цветном тргу" су били многи генерали, академици, глумци, спортисти. Некад су долазили асови Звезде, а локални дечаци би се крили иза излога не би ли их видели из близине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)