РУСКА ТАЈНА СРПСКОГ КАВИЈАРА: Отворена јединствена изложба у Природњачком музеју на малом Калемегдану

Ј. ДИНЧИЋ

19. 09. 2021. у 11:17

ИАКО нас кавијар данас асоцира на отменост и луксуз, некада је био храна за сиромашне не само у Србији, већ у целом свету.

РУСКА ТАЈНА СРПСКОГ КАВИЈАРА: Отворена јединствена изложба у Природњачком музеју на малом Калемегдану

Фото Архива

Овај изузетни деликатес почео је да се у Русији производи у 13. веку, а у Европу је из Русије доспео у 16. веку. Што је уједно био почетак његовог краја, како за "Новости" објашњава Дубравка Вучић, ауторка изложбе "Кавијар", која је почетком месеца отворена у Природњачком музеју.

Поставком, која ће трајати до 2. децембра, историја овог врхунског деликатеса приближава се публици кроз разне аспекте. Од културолошког и историјског, преко биолошког и економског.

КУСТОС Дубравка Вучић, Фото З. Јовановић

- Идеја за изложбу потекла је од чињенице да је Србија у другој половини 20. века производила кавијар у Кладову, по руској рецептури, чији је квалитет био одличан, цењен у свету, па га је рибарско газдинство извозило највише у Северну Америку, и то деценијама, све до 2000. године - каже Дубравка Вучић, виша кустоскиња ихтиолог. - У прилог томе иде и чињеница да у нашим водама живи моруна, највећа слатководна врста рибе од чије икре се прави најквалитетнији кавијар, али и кечига, руска јесетра које су сродници моруне.

Фото З. Јовановић

Део поставке, која је изложена у галерији на Малом Калемегдану је и један од последњих примерака моруне ухваћене у Дунаву, као и јадранске јесетре из реке Бојане, критично угрожене врсте које, због изловљавања управо због кавијара али и укусног меса, у рекама данас готово да нема. Оба експоната чувају се у ихтиолошкој збирци Природњачког музеја.

Фото З. Јовановић

Део поставке је и фотографија на којој је приказана највећа уловљена моруна на свету у Волги, тешка више од две тоне. Направљена је и инсталација кавијара на плафону која приказује колико икре моруна носи.

Фото З. Јовановић

Реализацију изложбе и каталога омогућило је Министарство културе и информисања, а помоћ у припреми изложбе пружила је Светска организација за заштиту природе WWF и Завичајни фонд библиотеке Центра за културу Кладово.

Фото З. Јовановић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)