У ПЛАМЕН ИЗ ЧИСТЕ ХУМАНОСТИ: Добровољно ватрогасно друштво "Матица" Земун већ 151 годину на услузи заједници и помоћ професионалцима

КАДА заврше своје редовне послове у цивилу, уместо на вечеру с породицом, пресвлаче се у униформу и долазе на ноћна дежурства. Хладне главе на врео терен.

Брза припрема за акцију / Фото П. Милошевић

И то за њих није напор, већ мотив, не за додатну зараду, јер је нема, већ за борбу за оно што нема цену, људски живот. Доброљовно ватрогасно друштво (ДВД) "Матица" Земун најстарије је у Србији, које већ 151 годину раме уз раме са професионаланим ватрогасцима даје допринос заједници.

Од десет друштава колико их броји престоница, они једини делују репресивно. Улазе у ватру као професионалци. Свака шеста ноћ за њих је непроспавана, када им се смењују дежуртва шест водова колико јединица има. А окупљају их чисти волонтеризам и велико срце.

- Наш тим чини 22 активних чланова оперативаца, који се смeњују на дежурствима - објашњава за "Новости" председник ДВД Веселин Радивоје (74). - У друштву сам био од 1979. до 2000. године. Све се мењало, али исти је мотив остао. Данас сам ту да својим искуством помогнем младима који желе да се придруже екипи.

Ова хумана дружина узда се у леђа својих колега, а Зоки, како интерно зову председника Друштва, ту је за све што запне. Опрему, савет, али и заповест, кад затреба. Ипак, кормило је препустио млађима, па на челу тима сада налази командир Душан Јовановић (34), који је иначе, запослен као индустријски ватрогасац у Термоелектрани "Никола Тесла".

Репортери "Новости" затекли су га на смени, са које ће право у Термоелектрану. Његова стручост од помоћи је свим млађим ватрогасцима, који су узданице друштва.

- Чланова имамо много више, и млађих и старијих, који на друге начине помажу друштву - објашњава Јовановић. - Оних који су на терену је мање. Сви су они прошли лекарски преглед и имају положен испит за варогасце. За овај посао потребан је посебан склоп личности, осећај одговорности према зајединици и жеља да се помогне.

И Марко Гајић (29) авио-механичар, са деценијом борбе са ватреном стихијом иза себе, запоставља своје слободно време, често своје најближе, пријатеље, да би у слободно време био ватрогасац:

Председник Веселин Радивоје и командир Душан Јовановић / Фото П. Милошевић

- Све се стигне кад се хоће и на крају ништа не трпи.

И његов колега Ђорђе Јозић (25), медицински техничар са петогодишњим стажом обавља хуман посао на два фронта, па је на терену кад гасе ватру често и једно и друго док не стигну његове колеге из Хитне помоћи.

- Мојим колегама буде чудно кад кажем да после смене долазим овде, јер сви мисле да ми је то додатни посао, да од тога имам нешто. Људима је тешко да схвате да неко ради нешто без интереса и да жели само да помогне - каже Ђорђе.

Кад изађу из ватре, скину шлемове са главе и погледају једни друге с поносом после успешне интервенције, враћају се у матичну зграду где до касно у ноћ настављају своја дружења. Многа се се пријатељства одавде изродила, у деценијама иза нас и бракови. Многи су чак и своје другаре, комшије мотивисали да се прикључе овој мисији. И како за крај разговора поручују: "Ватрогасци - брата спасци".

САВЕЗ

С ОБЗИРОМ на то да су непрофитни, на разне начине довијали су се кроз деценије постојања да дођу до опреме, која је веома скупа. Како кажу, комплет униформа за ватрогасца кошта око 1.500 евра, док је само шлем 400 евра. Организовали су рад на редарским пословима како би од тога приходовали и могли да набаве опрему. Некада им је стизала и помоћ општина, а ове године добили су опрему од Ватрогасног савеза Србије.

ТЕХНИЧКИ ОПРЕМЉЕНИ

ДОБРОВОЉНО ватрогасно друштво "Матица" у Земуну у свом саставу има оперативну ватрогасно-спасилачку јединицу оспособљену и материјално и технички опремљену за гашење пожара и спасавање људи и имовине угрожених пожаром и другим климатским непогодама и техничким акцидентима. Поседују два возила и један џип за развоз ватрогасаца.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације