NEPROCENJIVI ARHEOLOŠKI DRAGULJ: Vinča zauvek ucrtana na mapu svetske kulturne baštine

ARHEOLOŠKO nalazište Belo brdo u Vinči jedan je od najznačajnijih lokaliteta neolitske kulture koju odlikuju počeci urbanog načina življenja u zajednicama, razvoj kreativnosti i vrhunskog umetničkog zanatstva, kao i tehnološka revolucija u vidu prvog topljenja metala.

Foto: P. Milošević

Zahvaljujući nalazima iz neolitskog perioda, pre svega antropomorfnim figurinama, Vinča je zauvek ucrtana na mapu svetske kulturne baštine.

Arheološki lokalitet Belo brdo predstavlja ostatke neolitskog naselja sa kućama i zemunicama praistorijskog čoveka. Vinčanska kultura postojala je oko 4000. godine pre naše ere, na teritoriji većoj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi.

Foto: P. Milošević

Pojedina njena naselja premašila su veličinom i brojem žitelja ne samo sva istovremena neolitska naselja, već i prve gradove znatno kasnije nastale u Mesopotamiji, Egeji i Egiptu. Pre Vinče u Evropi nije postojalo nijedno naselje koje se moglo nazvati gradom i zbog toga se Vinča ubraja u najranije evropske gradove, a neki je smatraju prvim evropskim gradom. Kuće vinčanskog naselja formirane su u nizu, sa prolazima i ulicama. Složene su arhitekture, sa više prostorija. Kuće su imale drvenu konstrukciju, malterisane mešavinom blata i pleve, veličine od 40 do 100 metara kvadratnih, sa pećima umesto ognjišta.

Foto S. Miljević

U slojevima starosti 4.500 – 3.200 godina pre nove ere sadržane su prave riznice najraznovrsnijih predmeta: oruđa i oružja od kamena i kosti, posuđa, ritualne vaze, veliki broj antropomorfnih i zoomorfnih figurina, nakit...

Nezaobilazna kulturna i turistička destinacija

Vlada Republike Srbije, prepoznajući lokalitet kao deo ne samo evropske već i svetske kulturne baštine, započela je rad na uređenju čitavog prostora kako bi on postao nezaobilazna kulturna i turistička destinacija i centar za proučavanje neolitske kulture u Evropi. Projekat obnove i rekonstrukcije ovog lokaliteta, predstavljen je u junu ove godine na nalazištu Belo brdo.

Foto S. Miljević

Iz Vlade je tada istaknuto da je cilj projekta da Vinča Belo brdo postane nezaobilazna stanica na kulturno-turističko-naučnoj mapi Evrope i centralni lokalitet mreže neolitskih nalazišta u Srbiji.

Foto S. Miljević

Za sada je ideja da se crvena zona i priobalje Dunava preurede već sledeće godine, a početak izgradnje Centra za posetioce sa zelenim površinama očekuje se početkom 2024. godine.

Deli nas 75 vekova: Rešavanje zagonetke vinčanskog pisma još traje

NA prostoru Srbije pronađeno je više od 5.000 predmeta sa natpisima koji pripadaju Vinčanskoj kulturi.

Arheolozi intenzivno rade na njihovoj klasifikaciji i postavljanju sistema kojim će biti utvrđeno da li se radi o pismu ili ne. Da bi znakovi bili okarakterisani kao pismo moraju da ispunjavaju dva uslova - da se definiše najmanja diskretna jedinica i da se utvrdi postojanje gramatike jezika koji je zapisivan.

Foto S. Miljević

- Najmanja diskretna jedinica podrazumeva da taj isti znak će u svakom slučaju će uvek označavati istu stvar. To je jedan od važnih razloga zašto ne možemo da budemo sigurni. A druga, takođe vrlo bitna, osobina pisma jeste gramatika. Ako nema gramatičnosti, ako su u pitanju imenice i sve one reči koje su promenljive, onda bismo morali, različita su istorijska rešenja, ili neke vrste nastavaka, ili drugu vrstu korekcije na tom znaku gde vidimo da postoji dekliniranje, da postoji promena reči - objašnjava arheolog dr Andrej Starović iz Narodnog muzeja u Beogradu.

Foto: P. Milošević

Dalji problem definisanja vinčanskog pisma predstavlja diskontinuitet u jeziku kojim su govorili drevni Vinčanci i narodi koji su kasnije naselili Balkan.

- Ono gde imamo beskrajnu prepreku, što nas deli 75 vekova od početka ove kulture koja je trajala najmanje 800 godina. Mi zapravo ne znamo ko je bio taj narod. Takođe, ne znamo kakavim jezikom su govorili. To je svakako preindoevropski jezik, mnogo pre indoevropskih jezika, i to je ona vrsta praktične prepreke koja u suštini onemogućava nas. Bojim se da u ne takoj skoroj budućnosti nećemo biti ni blizu razrešenja ovakve vrste pitanja, koje se sa punim pravom postavlja - dodaje arheolog.

TEKST REALIZOVAN UZ PODRŠKU GRADA BEOGRADA.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije