Српски лекари оживљавају болесна колена

Болна колена, која због оштећених и истањених хрскавица готово да и не функционишу, нису више доживотна мука. Стручњаци Института за реуматологију, под вођством професора Немање Дамјанова, у фебруару довршавају двогодишњу студију лечења целуларним матриксом, тренутно најсавременијом методом на свету, која враћа колену покретљивост и продужава му век.

Целуларни матрикс је смеша крвне плазне, тромбоцита и хијалуронске киселине, која се убризгава у колено и враћа му функцију. Захваљујући овој методи, док је још била у експерименталној фази, Рафаел Надал је излечио велике проблеме с хрскавицама колена и вратио се тенису.

Иако нове методе лечења обично развијају медицинске куће најбогатијих држава, студију о целуларном матриксу међународне институције повериле су београдском Институту за реуматологију, што је изузетно признање. Када у фебруару 2018. заврше овај пројекат, српски стручњаци настављају рад на још савременијој методи, која при лечењу колена колена користи и матичне ћелије.

- Једна од најсавременијих метода за колено, ако не и најбоља, тренутно је целулар матрикс, где комбинујемо плазму обогаћену тромбоцитима са факторима раста и хијалуронску киселину. Циљ је да се донекле регенеришу структуре колена, зглоб подмаже и омогући му се боља функција. Да би колено живело, оно мора да се креће, јер без покрета нема ни дифузије којом се храни. Ми му омогућавамо покрет и продужавамо животни век - каже члан лекарског "дрим тима" Института за реуматологију мр. сци. мед. др Бранко Бараћ, специјалиста интерне медицине и сертификовани ЕУЛАР тренер за мускулолоскелетни ултразвук.

Ултразвук се показао као најбољи начин дијагностификовања проблема с коленима, који има велики број људи, осим активних спортиста, јавља се код особа средњих година. Дијагноза је најчешће гоноартороза или гоноартритис колена, два назива истог проблема - оштећење хрскавице. Први симптоми јављају се приликом свакодневних активности: бол током пењања или чешће силажења низ степенице, приликом чучња, изласка из кола и каде, код скидања и обувања чарапа. Стручњаци института за реуматологију дијагностификују оштећења хрскавице јефтиним и широко доступним методом.

- Главни "алат" нам је ултразвук јер на лицу места вршимо процену оштећења хрскавице и других структура колена. Рендгеном или магнетном резонанцом добија се статичан снимак, док код ултразвука мењамо положаје и сонде, како колена тако и пацијента. Тако се најбоље процењује излив у колену, кинетика покрета колена, тетива и њена структура, лигаменти и наравно хрскавица - истиче наш саговорник.

Мерења током студије о примени целуларног матрикса доказала су да је могућ прирашатај хрскавице. Није истог квалитета као она коју смо имали у 20 и 30 година, али нема више оног болног трења кост о кост.

- Целуларни матрикс није чаробни штапић, али је тренутно нешто најближе њему. Ова метода је најуспешнија у популацији 40 до 60 година, али смо је успешно примењивали и код старијих пацијената. Циљ је да се радни век колена продужи до 75, 80 година, а после евентуално угради вештачко колено. Протезе имају век трајања и веома је значајно да колено дуже траје како се људи не би два или три пута оперисали - наглашава др Бараћ.

ОРТОКИН ПОМАЖЕ СПОРТИСТИМА

Наши стручњаци примењују и методу ортокин, која је слична целуларном матриксу на производу сопствене крви, при чеми се добијају и неки противупални фактори и регенеративна способност. Она се често користи код спортиста за лечење упале тетива, скакачких колена, оштећења различитих структура ротаторне манжетне рамена, ахилових тетива.