Рак касно откривамо

А. Васић

недеља, 05. 05. 2019. у 09:09

Рак касно откривамо
На Првом националном онколошком форуму указано на проблеме у дијагностици и лечењу карцинома. Чак 30 одсрто карцинома дојке у Србији се дијагностикује у фази кад више не може да се оперише

У СВЕТУ се у одмаклој фази, кад не може да се оперише, открије само 10 одсто случајева рака дојке, а у Србији - 30 одсто. Слично је и са другим туморима. Касно откривање, недовољно развијен систем модерне дијагностике, недоступност апарата у појединим деловима Србије и недоступност савремене терапије за неке врсте карцинома, разлози су за високу смртност од свих врста рака, упозорено је на Првом националном онколошком форуму.

Малигне болести се у великом броју случајева откривају у поодмаклј фази, кад већ постоје метастазе. Симптоми се углавном не препознају на веме, дуго се игноришу, па се касно почиње са лечењем чак и оних малигних тумора који једноставно могу да се открију скрининг прегледима, ко што су мамографија и колоноскопија. За неке друге врсте карцинома неопходна је молекуларна дијагностика.

- Можемо да кажемо да ће у будућности рано откривање и молекуларна дијагностика спасти свет од рака - каже, за "Новости", др Даворин Радосављевић, руководилац Клинике за медикалну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије. - Оваква дијагностика је скупа и није довољно распрострањена, али је у Србији већ омогућено њено коришћење. Обезбеђује је РФЗО у појединим случајевима, када је потребно открити детаље о болести, како би се донела правилна одлука о лечењу. Наш заједнички циљ је да пацијентима омогућимо што већи број иновативних лекова, али и свих других који користе у овој тешкој, заједничкој борби за претварање малигних болести у хроничне и у борби за излечење.

Доктор Ненад Мијалковић, председник Републичке стручне комисије за цитотоксичне и молекуларне лекове Министарства здравља, каже да су у последњих десетак година направљени револуционарни помаци у лечењу малигнитета.

- Неопходна је боља организација примарне превенције, скрининга за откривање болести у раној фази, када је лечење најефикасније и најјефтиније - каже Мијалковић. - Требало би модернизовати рад онколошких конзилијума, који морају бити обавезни и пре операције тумора. Да би стручњаци могли да доносе најбоље одлуке за мултидисциплинарно лечење, мора да се настави са увођењем нових онколошких лекова на годишњем нивоу, уз повећање буџета за лекове сваке године. Циљ треба да буде бар изједначавање у доступности иновативних лекова са околним државама, Црном Гором, Хрватском и Бугарском.

Представница удружења за борбу против рака плућа "Пуним Плућима" Оља Ћоровић, такође, је предложила измене у превенцији и лечењу.

- Ово удружење залаже се да се лечење рака плућа иновативним терапијама системски реши, а не да се пацијенти лече уз помоћ донација и клиничких студија, што је тренутно случај - каже Оља Ћоровић.


ВИСОКА СМРТНОСТ

НАША земља налази на 12. месту у Европи по учесталости оболевања од рака и другој позицији по смртности од рака. У односу на државе ЕУ, у Србији је смртност од карцинома 30 одсто виша. Посматрајући статистику код неких појединачних малигних болести, ситуација је још алармантнија, па је тако по стопи умирања од рака плућа Србија на другом месту од свих светских земаља, одмах иза Мађарске, показују подаци са скупа који је организовало Удружење медикалних онколога Србије, Удружење за борбу против рака плућа "Пуним плућима", Удружење за борбу против рака јајника "Проговори" и Форум Пацијената Србије.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације