Старење и болести мењају карактер

ПРОМЕНЕ у понашању старијих особа често су узроковане прилагођавањем на нове животне околности. Болест, усамљеност, смрт супружника и губитак самосталности, могу да буду "окидач" за различите психичке проблеме, који се одражавају и на физичко здравље.

Иако не могу да се издвоје универзалне измене понашања које наступају заједно са старењем, постоје промене које су неизбежне. Једна од њих је процес "успоравања" телесног и психичког функционисања.

- Поред тога, старији се често жале на нестабилност у ходу после 70. године - каже у интервјују за "Новости" професорка др Александра Милићевић Калашић, неуропсихијатар, члан катедре за геронтологију на постдипломским студијама Медицинског факултета Универзитета у Београдуи професор на Факултету за медије и комуникације у Београду. - Заправо, то су промене на нивоу дубоког сензибилитета, измена чула слуха и вида. Долази и до поремећаја ритма сна и будности, мања је потреба за сном, док се више времена проводи у кревету.

* Постоји ли тачна одредница када почиње старост?

- Старење је идивидуално, одређено генетиком, психолошким профилом личности и животним околностима. Ипак, према одредницама Светске здравствене организације, старост почиње у 65. години у развијеним земљама, док је у неразвијеним земљама та граница 60. година, због лошијих услова живота и краћег животног века.

* Колико су чести психички поремећаји у старијем добу?

- Код око 20 одсто светске популације старије од 60 година, постоји нека врста психичких поремећаја. То су најчешће анксиозност, депресија и деменција. Честа су акутна конфузна стања или делиријуми.

* Зашто долази до акутно конфузних стања?

- У старости је, више него у било којој другој животној доби, соматско и ментално здравље повезано и међусобно условљено. Довољан је мали скок телесне температуре, па да дође до узнемирености и акутно конфузног стања. Са стране, то понекад може да изгледа као да здрава особа одједном "ускочи" у деменцију, али то често није случај. Карактеристика мозга у старости је једноставно таква, да особа постаје врло осетљива на промену било чега на нивоу организма и на сваку промену равнотеже.

* Због чега је депресија чешћа код старих људи?

- У старости долази до нагомилавања фактора ризика кроз живот и већe учесталости хроничних болести. Људи тешко прихватају нове околности и појављаје се страх од губитка независности, тешке болести, губитка партнера, социјалне угрожености и на крају, страх од смрти, који је у основи свих страхова. Често постоји и недостатак пројекције себе у будућности. Старије особе због свега тога, чешће показују депресивне симптоме.

* Неко се са тиме носи лакше, а неко теже?

- Губитак пријатеља или супруга може да буде врло драматичан. Питање је да ли неко може то да превазиђе и настави да живи, или му треба помоћ. То зависи од профила личности и њене отпорности. То је заправо способност човека да се врати у провобитно стање, после неке кризе или стреса. Неко ко је отпоран, брзо се снађе у свим новонасталим околностима.

* Када старији "упадају" у психозу?

- То се дешава када реалност особе не одговара објективној ситуацији. То је случај када особа мисли да је неко поткрада, да јој нешто ради нажао, а то није случај у реалности. То често може да буде увод у деменцију. Драматичне измене нечије личности и понашања су увек озбиљно стање.

* У којим случајевима се иза тога крије деменција?

- Деменцију карактерише губитак способности особе да памти, мисли, расуђује, измене личности у функционисању у свакодневним активностима. Старије особе покушавају да прикажу да је све са њима у реду и "развију фасаду личности". Ако приметимо да имају одступања од уобичајеног понашања, да се не сналазе у познатим просторима, заборављају да раде оно што им је био део дневне рутине, бркају узимање лекова, време је да се обратите стручњацима.

* Како се ови проблеми лече?

- Када се први симтоми препознају, онда свака болест може да се лечи. То подразумева комбиновану терапију лековима у мањим дозама, психотерапију прилагођену годинама и социотерапију, односно подршку околине. Велики део проблема може да се излечи или потпуно стави под контолу. С друге стране, нелечени ментални поремећаји одражавају се на тело. Промене су најпре функционалне али могу да постану и органске, јер постоји велика повезаност између тела и психе.

* На који начин најближи треба да се поставе у овој ситуацији?

- У неким случајевима, довољно је само да издвојите време, попијете кафу и попричате са старијима, да не журите. Ако се заиста понашате како треба, са много стрпљења, а неко опет није задовољан, треба проверити да ли је то можда и последица лоших односа, који су целог живота акумулирани и скривани иза посла и животних обавеза, па сада испливавају на површину. Уколико је ипак у питању озбиљније стање, стручна помоћ је неопходна.

* Шта је то што старије особе могу да ураде саме за себе?

- Доста се ради на групама самопомоћи, где старији људи помажу једни другима. Физичка активност је сјајна за ментално здравље. Учинити било шта ново сваког дана, решавати укрштене речи и учити нове вештине је сјајно за ментално здравље. Плес, музика и друштвене игре такође.

ХИПОХОНДРИЈА ИМА ПОКРИЋЕ

* Зашто се старост често везује за хипохондрију?

- Има истине у томе да су старије особе више окренуте себи и ослушкивању свог организма, јер проводе више времена у самоћи, и почну да ослушкују организам. Али, хипохондрија није везана само за старост, него за животне околности. Најчешће заиста постоје здравствени проблеми, они нису измишљени.

ГУБИТАК СЛУХА НАЈТЕЖИ ЗА ПСИХУ

* Која телесна промена у старости највише утиче на психу?

- Губитак слуха често утиче у већој мери, него губитак вида. Тешко се прихвата корекција, иако је то услов за било какву комуникацију и квалитетан живот. Најчешћи изговори за неношење слушног апарата су "не морам ја све да чујем", "шта па има да мислим", "то је нормално у мојим годинама"...