Срчаним болесницима прија планина, а астматичарима море

ОДМОР за многе људе најчешће подразумева одлазак на море, али приликом избора места летовање треба узети у обзир чињеницу који климатски услови ће телу највише пријати.

Професор др Предраг Митровић, кардиолог Ургентног центра Клиничког центра Србије, каже да би хронично оболели требало да одлазе на планину или у бању, док се онима који болују од астме и синузитиса препоручује одлазак на море.

- Висока спољна температура не погодује срчаним болесницима - каже професор Митровић. - Због топлоте долази до ширења крвних судова у рукама и ногама, посебно када се дуго борави на сунцу. То узрокује снижење вредности артеријског крвног притиска, што је посебно опасно код болесника који се лече од хипертензије, као и за оне који болују од ангине пекторис или су већ прележали срчани удар. Јер, због проширених крвних судова долази до лошије исхране срчаног мишића кисеоником. Такође, и појачана физичка активност у виду пливања може да буде фактор ризика код ових хроничних болесника.

Најопаснији тренутак за срчане болеснике на мору може да буде онај када улазе у хладну воду. Јер, ефекат топло-хладно узрокује грчење крвних судова у читавом организму, па и у срчаном мишићу.

Боравак на мору препоручује се онима који пате од алергија и кожних и реуматских болести. Морска со има својства антихистамина, али и антисептика, тако да боравак на мору алергичним особама ублажава алергијске реакције, а у неким случајевима их у потпуности уклања, док астматичари на морском ваздуху лакше дишу.

Море доказано има добар учинак и у ублажавању дерматитиса, екцема, псоријазе и још неких кожних болести, јер је морска со богата минералима, магнезијумом, гвожђем, калијумом и калцијумом, важним за здравље коже. Море, такође, смањује упалне процесе у телу и ублажава бол, па прија оболелима од реуматских болести.

- За срчане болеснике боље је да се одмарају на планини или у бањи, где ће им ваздух и клима сигурно више пријати - каже професор Митровић. - Ипак, требало би имати на уму да се боравак на планинама вишим од 800 метара не препоручује најмлађима и оболелима од срца, јер веће висине оптерећују у знатној мери срце и плућа.

Осим хронично оболелима од срца, боравак на планини препоручује се онима који пате од анемије, као и онима који се лече од лупуса.

УБЛАЖАВА СТРЕС

С ОБЗИРОМ на то да планинску климу одликују изузетно чист ваздух, низак барометарски притисак, висок ниво кисеоника и негативних јона који дају енергију ћелијама, боравак на планини идеалан је и за јачање имунитета. Због тога се одлазак на веће надморске висине саветује радно активним људима, јер се тако опорављају од исцрпљености, нарочито од стреса и неправилне исхране.