Дојење је прва вакцина

ДОЈЕЊЕ до навршених годину дана детета, а и дуже, препоручује се због бројних здравствених предности, како за мајку, тако и за бебу. Одојче које искључиво сиса до шест месеци тако на најбољи начин гради имунитет, истакли су лекари поводом Светске недеље дојења, која се у целом свету обележава у првој недељи августа.

Нарочито је важан први подој, који по препоруци Светске здравствене организације треба да се догоди најкасније сат после рођења. Тада бебе првим млеком, колострумом, које је богато имуноглобулином А, добијају “прву вакцину”.

- Мајчино млеко је најкомплетнија и најбезбеднија, као и најпрактичнија храна за бебу - тврди професор др Недељко Радловић, са Универзитетске дечје клинике у Тиршовој. - Оно такође штити одојче од инфекција цревних и дисајних путева као и од алергијских манифестација. Мајчино млеко је максимално прилагођено и потребама и могућностима одојчета.

Препоруке Америчке академије за педијатрију је да беба сиса најмање до краја прве године, а Светска здравствена организација саветује дојење до краја друге године, па и после тога.

Доказано је да деца која су дојена имају мањи ризик од обољења попут дијабетеса, или гојазности која постаје све већи проблем. Такође, истраживања су показала да искључиво дојена деца мање пате од упале уха, мучнине, дијареје, инфекција уринарног тракта, па и неких типова менингитиса.

Деца млађа од годину дана која су искључиво дојена барем четири месеца, у много мањој мери су трпела компликације болести попут кашља, бронхиолитиса, упале плућа, него њихови вршњаци који се хране адаптираном формулом. Осим важних имунолошких чинилаца у мајчином млеку, који спречавају инфекције и алергијске манифестације, важни су и ензими, ферменти који варе масти и полисахариде. Они су присутни само у мајчином млеку, а њихово присуство је изузетно драгоцено у прве две године због незрелости дечјег панкреаса.