Златар чека неимаре

ПРВИ гости су на Златару боравили још пре девет деценија - у летњиковцима на Воденој пољани, на надморској висини од 1.440 метара, те по колибама у Булатовићима. У срцу планине су тражили спас од летње жеге, крепећи тело и душу на пропланцима, у мору четинара и свежину ноћи...

О тим првим корацима туризма, траг је оставио Григорије Божовић (1880--1945), ондашњи сарадник "Политике", који је путопис под насловом "По Старом Влаху" објавио у јуну 1935.

- Најозбиљнији покушај учинило је "Друштво Златар - Јабука", чији су чланови Пријепољци и Нововарошани у Булатовићима подигли скромну гостионицу и пет--шест "колиба", малих летњиковаца од брвана, са по неколико соба... Данас Златар има 32 постављена удобна кревета и летовалиште би одмах могло спремити све што је потребно за стотину особа, а по пријави и за две стотине... - записао је Божовић, уз подсећање на то да је ово "најгласитија планина у Старом Влаху, далеко испред Јавора и Голије".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ДОБРИЛА ЈОШ НИЈЕ ПОЛЕТЕЛА: Женка белоглавог супа винуће се изнад Увца кад ојача

Нажалост, поменути објекти су страдали у пламену Другог светског рата, а "Панораму" су, као хотелски првенац на Златару, неимари "Међумурја" из Чаковеца за само седам месеци изградили у другој половини 1968, на Бабића брду, километар и по од Новe Вароши.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Златар лечи душу и тело 90 година

Уочи свечане академије, која је заказана за 30. мај, директор овдашње Туристичке организације Бранко Пуцаревић, каже, да тренутно нуде 1.500 лежајева у 80 категорисаних објеката: три хотела и једном мотелу, те вилама, апартманима, коначиштима и сеоском смештају. Низ приватних инвестиција је, вели, током последњих година поправио "крвну слику" ове ваздушне бање. И, мада се у "шпицу" тражи кревет више, домаћини се жале на кратку сезону, а гости замерају за недостатак садржаја.

ДРЖАВА НА ПОТЕЗУ

У Новој Вароши указују на то да су четири значајна објекта - међу којима и завод "Златар" - под катанцем, а запостављена су и језера на Увцу, те планина Муртеница. Пут до Растока и резервата "Увац" је у лошем стању, а заборављена је "јаворска лепотица" - чувена пећина Дуруља у Буковику. И Бабића брдо је без простора за веће амбиције, па сиромашна општина тражи помоћ државе за уређење локација на којима су далековиди преци започели прве кораке у развоју туризма. Дотад је, кажу, неопходно спречити ружење планине кроз непланску градњу и гомилање отпада.