Mедитеранска клима на браничевским динама

БРАНИЧЕВО поседује најлепши део подунавских пешчаних дина Рамско-голубачке пешчаре који се као заталасани брегови простиру од Рама до Затоња, надомак Сребрног језера и Великог Градишта. Ко жели да види песак који је гигантски праисторијски Дунав наталожио у тадашњем кориту, мора да потражи одроне брежуљака, у чијем се меком тлу гнезде јата брбљивих малих птица. Површину брегова као нежни тепих покривају ливаде лелујавих трава, на које ветар доноси мирис борова из околних шумарака.

Шкрта пешчана подлога која упија влагу даровала је овом простору микроклиму која лети подсећа на медитеранску и здрав ваздух који се удише жудно, пуним плућима. Рамско-затоњска пешчара је зато овог кишног лета идеално место да се одморите од влаге шетајући благом прозрачном висијом изнад Дунава.

Испод и преко брежуљака прелази и европска бициклистичка трансверзала названа Пут Гвоздене завеса, у знак сећања не време кад је Дунав био граница са земљама Варшавског пакта. Те међе више нема и данас уместо емиграната скелом из Банатске Паланке до Рама стиже мноштво туриста из ЕУ, који обилазе Ђердап. Они преко пешчаре, Великог Градишта и Голупца стижу до српске стране клисуре. Кад је обиђу, преко бране на хидроелектрани код Кладова враћају се на румунску обалу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Градац лечио и краља Драгутина

Посетиоци браничевске пешчаре срешће се с бројним сведочанствима из прошлости, јер је Дунав код Рама некад био најплићи, па су овуда пролазили разни народи и у ратним походима. Стене на брежуљцима биле су келтска светилишта, а недалеко од њих су Римљани направили логор Ледерата, изнад места где је император Трајан прешао у Дакију. Са остатака римских кула, као на длану, види се налазиште Виминацијум, на месту престонице провинције Горње Мезије. Римљани су подигли и прву тврђаву-осматрачницу на високој стени изнад пристаништа у Раму, која је мотрила на банатску равницу и утврду-близанца Харам. Кад је снага Рима опала, дуж обале Браничева подигнут је низ тврђава и осматрачница назван Дунавски лимес, чије трагове посетиоци Рамско-затоњске пешчаре налазе на месту најлепших видиковаца.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Трескавац је био ђердапски Олимп