Вековна прича Немањине долине вина (ФОТО)

ФРАНЦУСКИ конзул Деко је 1904. шетајући виногорјем Жупе александровачке одушевљено изрекао: "Ово је друга европска Шампања" и потврдио оно што је Стефан Немања знао још у 12. веку. Наиме, српски велики жупан је 1196. ктиторском повељом својој задужбини Студеници даровао села Жупе Расине из кога су долазила најбоља вина. Од Немањића су и архиепископија Жича и манастири Свете Горе добијали метохе у расинском виногорју, о чему сведоче имена "пољана" сезонских виноградарских насеља чији се прастари кућерци и данас беле по брежуљцима.

- Модерни Александровац је настао четрдесетих година 19. века око села Кожетина, које се помиње у Немањиној повељи. До тада су вековима колоне виноградара из планина старих Немањиних жупа, од Топлице до Рашке, почетком сваке сезоне у дугим караванима долазиле у своје винограде - каже Иван Брборић, директор Завичајног музеја Жупе.

Винограде је у жупи имао и кнез Лазар, а нова археолошка истраживања указују да је у селу Милентија имао резиденцију и да је у старој тврђави Козник направио замак. Легенда казује да је млади деспот Стефан прве школске часове похађао у манастиру Дренча, недалеко од данашњег Александровца. Ову 2018. годину Жупљани сматрају посебно важном јер је после дугог одсуствовања Студеница обновила своје чокоте у жупи.

- Повратак Немањине задужбине дочекујемо с радошћу као срећан наставак дуге приче, за коју је изгледало да се ближи крају кад су домаћини напуштали винограде и ишли у фабрике. Сад се многи враћају баштини предака и тренутно имамо више од 60 винарија које производе врхунска вина - каже Владимир Рашковић, директор Туристичке организације Александровац.

Владимир Рашковић у старом виноградарском насељу

Међу младим повратницима из индустрије су и браћа Анта и Аца Рашковић који на тржиште избацују "скромних" 15.000 литара аутохтоне тамјанике.

- За винарство су потребна велика улагања и рад, али иза нас стоји дуга традиција - кажу Рашковићи.

Руси воле "Миниће"

Жупско виногорје привлачи хиљаде туриста, а Винска кућа Минића у Тржцу је званично уврштена у руске туристичке итинрере.

Преноћиште за винопије

Славна је не само по винима већ и по оригиналним бунгаловима које је замислио и направио од огромне буради доајен винских витезова Мића Минић.

Традиција, Нела Ђурић, директорка Музеја

Ипак, права посластица је Музеј винарства и виноградарства у Александровцу, јединствен у свету по томе што је у цену улазнице укључено и дегустирање течних експоната!

РУЖИНО ДУГО ПУТОВАЊЕ

ПОРОДИЦА Ћосић која се генерацијама бави искључиво виноградарством и винарством једина у Србији производи вино ружу изузетно лепог и снажног мириса.

- Ову сорту смо добили грешком од италијанских испоручилаца и узгојили је из радозналости. Грожђе је дало изузетно мирисно ароматично вино.

Занимало нас је одакле сорта потиче, а ДНК анализа је утврдила да је егзотична ружа далеки потомак наше тамјанике, која је отпутовала до Италије и после дуго векова се вратила кући - кажу Ћосићи.

Манастир Дренча, школа Деспота Стефана

БУЈНЕ ЖУПЉАНКЕ

ЛОЗА је у питомој котлини Жупе рађала још у време Римљана, а вероватно и раније, јер су блага клима и плодна земља привлачили људе од праисторије. О томе сведоче и праисторијске фигурине бујних Жупљанки начињене пре 6.000 година. Кад су ови симболи плодности ископани у Витковачком пољу академик Бора Јовановић је прокоментарисао: "Да су пронађене пре Винче, ова култура би се звала витковачка."