ЂАВОЛЈА ВАРОШ: Место чудног имена
30. 03. 2009. у 13:41
У геолошкој прошлости, пре више милиона година, било средиште снажне вулканске активности. У народу о настанку овог јединственог природног феномена кружи више легенди, а најпознатија је она која говори да стубови представљају окамењене сватове, који су п
ГДЕ
27 км од Куршумлије
ШТА ВИДЕТИ
Ово је место чудног имена и чудесног изгледа, са 202 земљане пирамиде, покривене каменим капама које су високе од два до 15 м и широке од 0,5 до три метра. Смештене су у две јаруге: Ђавоља и Паклена јаруга.
ИСТОРИЈА
Овде је у геолошкој прошлости, пре више милиона година, било средиште снажне вулканске активности. У народу о настанку овог јединственог природног феномена кружи више легенди, а најпознатија је она која говори да стубови представљају окамењене сватове, који су пратили на венчање брата и сестру.
Наука, пак, тврди да је стварање Ђавоље вароши проузроковао, не тако давно, човек уништавајуци шуму и отварајући пут за разорно дејство водене ерозије. Овако настале земљане стубове остали климатски фактори (ветар, сунчеви зраци, промена температуре и др.) обликују у земљане фигуре чудног облика и изгледа, које када се дуже посматрају делују нестварно, како у погледу облика и величине тако и невероватне статичке постојаности. Делује нестварно да једна земљана фигура у основи широка три метра, а висока десет и више метара у врху се завршава дебљином од 20 – 30 цм и таква опстаје вековима под теретом каменог блока тешког сто и више килограма.
Овај геоморфолошки феномен је јединствен у нашој земљи и врло редак у свету. У Европи има сличних појава у Алпима (са обе стране превоја Бренер у Аустрији и Италији, код Болцана, затим у Валеријену, у покрајини Горња Савоја, у Француској и др.). У Америци је позната „Башта богова“. Међутим, у Ђавољој вароши су „куле“ бројније, већих димензија и знатно постојаније.
ПО ЧЕМУ ЈЕ ЈЕДИНСТВЕНА
Друга природна реткост у „Ђавољој Вароши“ су два извора воде специфичних својстава. „Ђавоља вода“ која се налази у непосредној близини земљаних пирамида у Ђавољој јарузи је хладан и екстремно кисели (пх 1.5) извор са високом минерализацијом. Садржај неких елемената (алуминијум, гвожде, калијум, бакар, никл, сумпор) је екстремно висок у односу на обичну воду за пиће, односно повећан је за 10 до 1.000 пута. „Црвено врело“ је други извор који се налази низводно. Нјегова вода се због равног терена разлива у веома танком слоју и отиче у корито оближњег Жутог потока. Због оксидације гвожђа кога вода садржи у великим количинама ствара се црвена тераса лепезастог облика, а која у простору делује веома атрактивно.
ИНФОРМАЦИЈЕ
“Планинка”
027/ 381 344
www.дјавољаварос.цом