Нада Шаргин: Глума са соковима родне равнице

ПУБЛИКА се ужелела Наде Шаргин, харизматичне глумице, за коју су, када се појавила, говорили да је у глумачку уметност унела неку нову осећајност, која извире дубоко из душе, из крупних очију, мимике, деликатности, тихе одлучности и снаге којима је доносила пред гледалиште дубоке драмске олује које су се одвијале у ликовима које је бранила. И њене колеге и људи из еснафа коме припада коментарисали су да стасава велика глумица са потпуно новим, свежим приступом с којим је стала пред камере и на позоришне даске. Ова Зрењанинка као да у себи носи сву благост војвођанске равнице, али и њену опорост и снагу када ветрови загуде. Као да је њен уметнички дар упио "ту Војводину бељу од јагањаца, црњу од паљевина... ту Војводину ашова, бритви, молитви и шамара". Зато ју је публика заволела чим се појавила, јер се у њеној глуми огледају сокови родне равнице.

Нада Шаргин завршила је глумачку академију у класи професорке Виде Огњеновић, у Новом Саду, али су је врло брзо "отели" престонички зналци, препознајући у њој нешто што мора да заблиста на сцени Београда. Добитница је многобројних награда, двеју Статуета царице Теодоре (за "Сутра ујутру", "Није крај" и "Чарлстон за Огњенку"), двеју Стеријиних награда за представе "Метаморфозе" и "Невиност", награде "Зоран Радмиловић" за улогу Розе у представи "Невиност" Атељеа 212, затим награде "Раша Плаовић", "Милош Жутић", Статуете "Ћуран" и многих других.

Већ од сутра гледаћемо вас у серији "Калуп", редитеља и сценаристе Вука Ршумовића, која се емитује на првом програму РТС. Једна тешка, болна тема наћи ће се пред гледаоцима. Како сте ви доживели "отварање" теме о отмици новорођенчади после толико година?

- Наравно, не могу да схватим да је неко у стању да тако нешто ради. Следим се сваки пут када замислим ситуацију да неко некоме у породилишту покаже нечије бебе и каже: "Бирај". Такве приче се причају, постоје јаке сумње, али нажалост, и колико сам сама обавештена, не постоји и некаква судска пресуда у корист оних који дубоко сумњају. Ова серија поставља многа питања.

* Кога играте у серији, каква су ваша искуства везана за улогу и саму серију?

- Играм Наталију, жену којој су пре двадесет година испред зграде отели бебу, следом неких догађаја њен случај почиње да се повезује са породилиштем. Она је неко ко се давно борио, дуго и снажно, а ко је временом у томе остао потпуно сам. Тренутно је у стању утрнулости док је неке информације опет не покрену.

* Режисер и главни сценариста је Вук Ршмовић. Да ли је то ваша прва сарадња са овим редитељем?

- Јесте. Јако ми је пријао Вук, Игор Маровић директор фотографије, Мишо Обрадовић, главни глумац, и остали чланови екипе. Вук иза себе има одличан филм "Ничије дете", он је првенствено писац, али се и као редитељ показао одличним. Посебно ме радује што су главну улогу поверили веома даровитом Миши, који ће бити право освежење.

* Серија "Калуп" је један од победника медијског конкурса Делегације Европске уније у Републици Србији. Да ли то значи да је тема којом се серија бави интересантна и значајна и Европи?

- Верујем да јесте.

* Зашто се о овој социјалној драми тек сада отвореније говори па, ето, и снима драмски програм? Да ли за неке ствари може бити касно?

- Правио је Миша Терзић скоро филм на ту тему, који је био и у Берлину прошле године. Мислим да није касно поставити нека питања, а зашто се то није раније урадило, не знам.

* И ова серија садржи дозу активизма, покреће питања о језивим злочинима који су се дешавали још од седамдесетих година прошлог века. Да ли је ваш став да учествујете у таквим пројектима, или они вас проналазе?

- Захвална сам што ме различити пројекти и најразличитије улоге проналазе. А "Груди ", "Отац" и "Калуп" јесу пројекти који постављају нека питања и десили су се у последње две године.

* Играли сте и у играно-документарном филму "Груди", који истиче симбол живота, и опстанка не само жене, већ друштва. Филм истиче активизам као неопходан део уметничког стварања, већ и самог живота?

- Да, постоји и серија која садржи и документарне делове који су драгоцени. У њима људи отворено причају о стварима које их муче и боле, а све, опет, и кроз неку ведрину. Веома волим ту серију. Активизам је важан, наравно. И филм "Отац" Срдана Голубовића је важан јер даје глас и снагу згаженом и малом човеку који се на један симболичан начин активирао и борио у свом животу.

* Прошле године снимљено је више од 30 домаћих серија. Како ви гледате на ту хиперпродукцију? Зашто вас нисмо више гледали, није вас било много у тим серијама?

- Са једне стране, супер је што више људи тренутно има посла, а са друге, изгубио се фокус јер има много серија. Такође, коначно има много жанрова и за сваког понешто. Развијамо се, публика воли домаће серије. Има оних које нуде квалитет, али ми и даље немамо услове које имају странци јер нам је мање тржиште. Али труде се људи, желе да померају ствари и ја се трудим да испратим рад својих колега колико год могу и похвалим их када год их сретнем.

* Добили сте Стеријину награду за улогу у представи "Метаморфозе", у којој вам је партнер био и Небојша Глоговац. Како га памтите?

- Први пут гледала сам га у препуном биоскопу Јадран у филму "Убиство са предумишљајем". Изашла сам из биоскопа са реченицом која ми је стално пролазила кроз главу: "Ко је тај човек? Ко је тај човек?". Нисам имала речи да опишем како су на мене деловале топлина и доброта и благост које је кроз тај лик донео, а немам ни сада. Још увек га "не памтим" и скоро сам са једним великим глумцем прокоментарисала како је Глогијево присуство јако у нашим животима.

ДА СЕ ВРАТЕ РОДЕ, И МАРИНА

СВИ су вас обожавали као Марину у "Вратиће се роде". Да ли можете да нам дошапнете да ли ће се наставак ове култне серије снимати?

- Прошле године изашле су "Груди" и "Дуг мору". Ове "Калуп", а "Мочвара" се очекује на јесен, биће и следеће године неких пројеката, тако да се не жалим. Била сам и део серије "Вере и завере", коју сматрам квалитетном. Не знам ништа о томе, а волела бих да се "Роде" врате. Супер су "Роде"... и супер је Марина.

БИТИ СТУДЕНТ ПРОФЕСОРКЕ ВИДЕ

* КАКВО је било искуство бити студент легенде попут професорке Виде Огњеновић?

- Мени - лепо и драгоцено. Памтим задатак за летњу паузу који нам је давала, да прочитамо гомилу књига са њеног списка. Једне године, мислим већ прве, поред гомиле романа, нашао се и Данијел Големан и његова феноменална "Социјална интелигенција". За колоквијум у другој години спремали смо сцене из тих романа које смо сами бирали, драматизовали, постављали и режирали. Ја сам изабрала део из "Дневника о Чарнојевицу" Црњанског када Чарнојевић проводи вече са једном усамљеном женом. Веома сам била узбуђена док сам смишљала сцену и писала реплике. Занимљиво је било када смо за колоквијум који је третирао жанр радили и сцене из књиге коју је уредио Јован Ћирилов "Најкраће драме на свету", јер су неке драме имале само по две стране, а неке по три реченице... Волела је да нас води на добре и успешне представе где су неки глумци направили феноменалне улоге, а онда нам тражила сцене из тих представа са задатком: "Хајде, а како бисте то ви играли? Али не копирајте ми феноменалног колегу".