Да ће се овогодишњи Оскар "о јаду забавити" ако јужнокорејском "Паразиту" додели награду за филм ван енглеског говорног подручја (сада је, у складу са новом политичком коректношћу, награда променила име и зове се "Оскар за међународни играни филм" - као да и сви други продукти у конкурсу нису међународни...), предвидели смо пишући раније о овом филму јер, по свему, "Паразит" представља потпуну негацију свега што Холивуд данас јесте. Нисмо се, међутим, надали да ће освојити и два најважнија признања овог, 92. холивудског сајма - награде за режију и најбољи филм у целини! То већ превазилази оно што се могло очекивати, али времена се мењају и Холивуд је у ватромету шљокица и конфета, са неизмерним задовољством, сам себи сасуо на главу кабао светске нечисти.

Прочитајте још - "Био сам нитков, не осећам се ништа бољи од колега": Дирљив говор Хоакина Финикса на додели Оскара, поменуо и брата Ривера

Јер овај изванредни филм Бонг Џун Хоа, како смо рекли, понире до саме клоаке једне цивилизације устројене на превари и обмани, на фалсификатима и патворинама, на утварама једног извитопереног света. Што је и дефиниција самог Холивуда. Нема ни трага стварности, а камоли истини у овој мртваји. Овде од почетка до краја харају превара и обмана. Штавише, то су и једини темељи на којима почива здање новог светског поретка како су га замислиле све светске владе од Бретон Вудса наовамо. Вила на јужнокорејском Сењаку је потпуна слика глобалног ћорсокака до кога је довела похлепа разулареног материјализма, бахатог стицања по сваку цену и стотина милиона морона који се томе клањају. У крвавом пиру финала Златно теле капитализма израста у ужасну слику Антихриста на власти. То су знаци глобалне несреће која сналази свет. Сада то признаје и уважена Академија филмске уметности и науке и додељује "Паразиту" више него што је ико очекивао. Сада се Холивуд утркује у прихватању радикалне критике некада резервисане за underground. Као Давос са Гретом Тунберг, тај вашар постаје глобалистички overground, нови вид политичке коректности, што сведочи о невероватној моћи прилагођавања. Холивуд, наравно, очекује да ће му овакав мазохизам продужити век, као што се већ догађало у његовој стогодишњој историји. И као што ће се, по свему судећи, поново догодити.

Вероватно је најтужнији у оној лудници био најзначајнији данашњи амерички редитељ Мартин Скорсезе, мада се грчевито смејао и свима показивао како је безбрижан и пун добре воље. Његов "Ирац" је, по параметрима режије, најбољи од свега што смо у понуди за Оскара могли да видимо, али је остао без заслуженог признања. Слично се догодило и далеке 1982, када су Сидни Лумет и Пол Њумен били номиновани за ремек-дело "Пресуда" и то у пет категорија, а отишли кући празних шака. Била је то једина додела Оскара којој је ваш критичар лично присуствовао и могао да се увери да повољна атмосфера, чак и консензус о вредности филма не одлучују на овом вашару таштине. "Пресуда" се учврстила у памћењу филмолога као најбољи филм тог доба, као што ће вероватно и "Ирац" обележити своје време. "Паразит", међутим, остаје "филм године", филмски земљотрес светске магнитуде, који је успео да сможди и Кан и Холивуд.