Ивана Ђорђевић: „Нека много битна“ - књига коју треба да прочита сваки мушкарац

* Због чега је ова књига битна?

- „Нека много битна“ је књига коју, пре свега, треба да прочита сваки мушкарац. Жене неке ствари базично препознају, али мушкарци ће добити бројне одговоре и у редовима и између редова моје књиге, кроз коју сам без икаквог “паметовања” покушала да разбијем табуе и наглас кажем оно што многи мисле, а немају смелости да ствари назову правим именом. Обрадила сам теме као што су: да ли је теретана нови секс, да ли је данас потпуно пассе бити у браку, шта се дешава када двоје склопе договор да је он ожењен, али да, ипак, као момак живи, која је најважнија реч на „о“, зашто је страст као шпорет Смедеревац (ако га не ложиш, угаси се), и сличне. Наслањала сам се на искуства мени блиских људи, на истините приче, на толико често фолирање да је бити „сингл“ веома „ин“, док, с друге стране, самоћа јечи као вапај, из угла кафића где тај неко седи сам са лап топом.

* Стали сте у ред многих који пишу о љубави и мушко-женским односима. Шта вашу књигу издваја и препоручује читаоцима?

- Издваја је један сурово реалан и духовит приступ посматрања неких вечних тема. Избегла сам филозофирање на једини могући начин, а то је здрав хумор, како на свој, тако и на рачун апсурдности неких ситуација, али, суштински, свака од мојих прича у књизи има дубоку поенту. Важно је то што ће свако наћи одговор на своје дилеме, што нисам подилазила читалачкој публици и што сам, пре свега, апеловала на здрав разум. Јер, кључ многих ситуација је бити искрен и рећи: „Ок, ово не иде. Шта можемо да урадимо да буде боље?“ У реду је и да вам нешто не иде и да наставите даље. Толике књиге су исписане о срећи, а нико нам није објаснио да је срећа често ту, али је од јурњаве не видимо.

Прочитајте још - Ивана Ђорђевић: Волим да пишем о љубави

* Које приче су вам посебно драге?

- Занимљиво је што се књига завршава причом „(Не)вољена“, а говори о жени која је, на крају, пронашла своју љубав. Ставила бих акценат на тему „Шта ће он да мисли о мени“, која отвара питање женског тактизирања у вези утиска који жена жели да остави на неког мушкарца, сходно томе када реши да је време за први секс са новим партнером. Колико год да смо еманциповани, жене се и у 21. веку боје шта ће мушкарац да мисли о њима ако то ураде пре времена или сачекају да прође неко време. Не кажем да у томе нема чари, али све у чему се претерује прети да вас одведе у слепу улицу, а онда је свеједно колико сте се возили до тамо. Ту су и приче „Где стаје последњи воз“, „Ожењен, а ко момак живи“ и друге, које бацају рукавицу у лице свим пуританцима и лажно моралним представницима оба пола.

Фото Бојан Стевановић

* Одлучили сте се за прилично претенциозан и интригантан наслов, али са призвуком хумора. Да ли то значи да пред нама није извикана “life coach” обмана, којих имамо на стотине,већ потпуно другачија, реалнија и искренија прича?

- Није ово никакав животни тренинг, нити сам ја стручно лице у области психологије. Оно што сам успут, кроз живот научила, поделила сам са својим читаоцима, а то је један здрав хумор, који боји сваку ситуацију у којој су се моји јунаци нашли. Забавља ме што људи мисле да је наслов аутобиографски и да сам толико нарцисоидна, али ми то нимало не смета. У шоу бизнису, одакле долазим као ТВ водитељ, цене вас једино ако сте веома битни, тако да смо овом књигом забетонирали битну позицију. Сад градимо даље. Шалу на страну, писала сам онако како причам - лако, без замуцкивања, са пуно хумора, ироније, искричаво и весело. Ово је мој љубавни рецепт применљив на бројне ситуације које се дешавају свима. Поента је само да учимо на туђим грешкама и да не чекамо да направимо своје.

* О љубави пишете провокативно, иронично и духовито. Шта се, ипак, крије иза таквог приступа?

- Искључиво логика и здрав разум. Љубав је инспиративна само ако није патетична. Мој приступ нема друге намере осим да искуства људи око мене пренесе на читаоце са јасном поруком - да у љубави ништа није коначно, трагично, нити финално. Да све може опет, чак и ако некад понављате разред. Добра ствар је што се у љубави не броји колико пута сте пали, него да ли сте, на крају, нешто научили. Некада можете некоме да помогнете да савлада љубав, а да тога нисте ни свесни. Некада вама неко допусти да препишете, уз услов да следећи пут знате на ком тесту сте варали. Као што видите, може да буде врло занимљиво. Битно је само кога одаберете и да ли та особа има или нема осећај за љубав, јер је веома тешко пружати је некоме ко је нежан као дрво.

Фото Милан Костић

* На чему сте, поред личног искуства, базирали све о чему сте писали?

- На искуствима људи око мене. Многе приче су саме долазиле до мене и када би их пропустила кроз своју визуру, настављале су да живе на страницама књиге. Сада, када ми читаоци пишу, схватам да сам урадила нешто добро, јер је књига, без обзира на сву технологију, и даље веома интимна ствар. Колико год да је приступачна, мора да вам се допадне и да је не испуштате из руку. Сваки пут када путем Инстаграма добијем речи подршке својих читалаца, постанем свесна да „Нека много битна“ некоме мења реалност, самим тим што је изазвала осмех, а то је велика ствар.

* Као новинар, на који начин бисте описали ову књигу, а како као обичан читалац?

- Као новинар, прочитала бих ову књигу да видим шта још једна жена са ТВ екрана има да каже. Постоји једна врло незахвална ствар која се дешава када искорачите из својих оквира, што је у мом случају водитељски посао, јер људи почну да вас гледају другачије, неки из радозналости, неки из жеље да вам нађу грешку. Као обичан читалац, ову књигу бих описала као модерну причу жена и мушкараца, који су у потрази за љубављу, с тим што и када је нађу не знају шта ће с њом, па буду збуњени. Све што се у љубави дешава данас дешавало се и раније и дешаваће се у будућности, али често мислимо да ексклузивност садашњег тренутка припада искључиво нама, па је зато свака љубавна прича она права и непоновљива. Када нас запоседне страст, сви смо, донекле, исти - летимо као без главе. У љубави је другачије, јер је она стабилна и смирена, али тражи много ангажовања и неге.

Фото Милан Костић

* Изјавили сте да је “Нека много битна” једна врста приручника за савременог човека да га у љубави ништа не изненади. Шта тиме поручујете, а која су, у том смислу, ваша највећа изненађења?

- У љубави сви све учимо испочетка и зато не треба да будемо скептични и малициозни када говоримо да је некоме прошао воз или да за некога нема шансе да икада у љубави буде срећан. Учимо да примимо љубав, учимо да не дајемо превише, учимо да се опустимо и препустимо, а некада учимо и да покажемо да нам је стало. Мене је увек изненађивала чињеница да љубав може да траје чак и онда када није физички присутна, да сте повезани са неким и кад сте километрима далеко, а највеће изненађење ми је то да љубав, некад, личи на комедију, ако се сагледа из тог угла.

* Једна од порука ове књиге гласи сутра је нови дан, идите, тражите и наћи ћете. Да ли сте ви успели да пронађете праву љубав?

- Више пута. Неке сам прележала као богиње, неке су биле праве, али недовољно добре за мене, а неке су ме изненађивале снагом с којом могу да постоје без обзира на мале шансе које су имале. У школи нас, током одрастања, уче различитим стварима, а емоционално сазревамо сами, како ко уме, зна и може. На крају се испостави да нам је та емотивна интелигенција преко потребна кроз читав живот, јер се емоције мењају како се мењамо и ми. Није нам потребно исто са двадесет и четрдесет година, ни у љубави, ни у животу.

* Колико је љубав битна у вашем животу, а на који начин све нас чини битнима?

- Веома ми је битна, јер у њој живи инспирација, живи емпатија, живи све оно што волимо. Кроз љубав се изражавамо и кроз љубав дишемо. Кад смо вољени, осећамо да смо битни. С тим што, да бисмо били вољени, пре тога морамо да научимо да волимо и да никада не можемо и не треба да поседујемо друго људско биће. Јер, свако од нас тежи слободи. Тек када вас неко пусти, ви ћете му на томе бити захвални и увек се враћати, не тој особи, него осећају који имате са том особом. Слобода је, суштински, најјачи ланац.

Фото Приватна архива

* На какве реакције је књига наишла и да ли већ постоје планови у вези промоција?

- Коментари су сјајни и веома сам поносна на интересовање које превазилази регион Балкана. Јавља ми се пуно наших људи из Енглеске, Француске, Швајцарске и Америке, с осмехом на лицу, сликају се са књигом, пошто може и онлине да се поручи, и стиже у све делове света. Имам много позива за промоције широм региона, али најпре ћемо, почетком јуна, урадити промоцију књиге у Београду, која ће бити потпуно несвакидашња. Припремам бројна изненађења за све оне који прате мој рад и сигурна сам да ће се о књизи „Нека много битна“ тек причати.