Сузе и песма на бини

ШАБАН је увек био обичан човек, који се не одваја од масе. Због тога га је публика волела. Он је, како је говорио, желео да порука његових композиција буде општа, да људи свих вера и нација осете лепоту песме.

Никада се није мешао у политику, нити ју је волео, нити разумео. Никад га није интересовала. У својој бранши био је краљ, знао је да га народ воли, као што је и он волео публику.

- Нисам имао проблеме што се зовем Шабан Шаулић - причао је 1993. - Зна се да сам ја муслиман, рођен у Шапцу, да су ми тамо рођени и отац, и деда, и прадеда, и чукундеда. Деда ми се звао Никола. Ми смо најстарији староседеоци у Шапцу, славили смо Божић, Малу Госпојину, Ђурђевдан и све оно што се у Србији слави. Никад нисам био националиста. Знао сам одакле сам, ко ми је у животу највише помогао, ко су ми пријатељи. Када сам добио сина, и када је Гордана предложила да се зове Михајло, ја сам то оберучке прихватио. Могао је да буде и Шабан, и Алија, али нисам придавао томе важност.

После многобројних наступа по земљи и иностранству, а певао је не само по дворанама и клубовима, већ и на свадбама, крштењима и осталим светковинама, Шабан се најбоље одмарао у Крчедину, где је имао кућу и највише од свега волео да пеца. Говорио је да је то прави рај.

- Где бих био него у Крчедину - јавио се Шаулић у лето 2013. на позив "Новости". - Додуше, опет сам имао поплаву у кући. Надошао је велики талас воде који нам је направио велику штету. Успели смо да то санирамо, па тек сада могу да се на миру одмарам, дружим са пријатељима и идем на пецање. За неколико дана стиже ми Харис Џиновић, који је такође страствени пецарош. Овде је лепо и ретко негде идем лети. Нема разлога да путујем по белом свету. Не волим море, више ми прија река. Лети не волим ни да радим, па моји сарадници знају да од јуна до септембра избегавам било где да наступам.

ПРОЧИТАЈТЕ И:Навика јача од љубави

Песма је Шабану била све у животу. Највеће бакшише добијао је на свадбама у Италији и Француској, док је певао своје аутобиографске песме "Лепи дани мог детињства", "С намером дођох у велики град", "Два галеба бела" и "Илда и Ахмет", у којој помиње покојну мајку и брата. Ретко кад је успевао да је отпева до краја а да му глас не задрхти, али је временом очеличио. Међутим, на једном концерту у Сиднеју Шабан је на бини и певао и плакао истовремено:

- Изненада ми је умро отац док сам био на турнеји у Аустралији, а тек сам отпевао два мања града. Страшну вест пренео ми је спортски коментатор Марко Марковић, као и чињеницу да нема назад, да нема отказивања концерата у Сиднеју и Мелбурну. И данас себи не могу да опростим што оца нисам сахранио и нисам био на његовом последњем опроштају. На дан када је сахрањен, певао сам и плакао у исто време. Певао сам док се у мени сваким стихом све рушило. Исто ми се десило и са стрицем кога сам обожавао. Умро је 30. децембра, а ја сам морао да певам сутрадан, када је сахрањен, јер је био дочек Нове године.

НАПАД "СКАКАВЦИМА" У БЕЧУ

ПОПУЛАРНИ певач је у недељу 17. јануара 1993, у ходнику зграде у седмом бечком кварту, у којој је становао, нападнут ноћу ножевима, док је био у друштву пријатеља Илије Јончића. Двојица неидентификованих нападача задали су неколико убода "скакавцима" у леђа и врат краља фолка, који је потом пребачен у болницу.

- Не поновило се оно што ми се десило у Бечу - причао је тада Шабан. - То су ситне душе, мали људи који не размишљају. Верујем да би за новац убили и рођеног брата. Нисам осветољубив и одбио сам понуду неких пријатеља да оду тамо и пронађу те људе. Има "горе" онај ко прави рачуне, ко је задужен за правду.